Kako da se dete oslobodi straha od razdvajanja

Gotovo da nema deteta koje se ne boji razdvajanja. Deca plaču kada se njima bliske osobe nakratko udalje iz neposredne okoline. Na primer, kada ih odvedete u jaslice, stavite na spavanje u krevetac, ili ako se noću probude i shvate da su potpuno sama.

U većini slučajeva, postoji jedna ili dve osobe u čijoj se blizini dete oseća sigurno, dok se svih ostalih ljudi pomalo plaši.

To je i razlog što odjednom više neće da sedne dedi u krilo ili se tiska uz mamu kad mu se obrati kasirka u samoposluzi.

Strah može da se javi iznenada. Reč je o ubičajenoj fazi u dečjem razvoju, koju, zavisno od karaktera, neka deca lakše podnose, a neka teže.

Vaše dete je naučilo da razlikuje poznato od nepoznatog i primećuje da je u vrtiću drugačije nego kod kuće. Međutim, još ne razume da može verovati i nekim nepoznatim ljudima. To će najlakše naučiti kada se oseća sigurno, neposredno blizu vast. Zbog toga bi najviše volelo da se nikada ne razdvajate i ne sviđa mu se kada se vi izgubite. Ono još ne može da shvati da ćete se nakon što ste nestali iz njegovog vidokruga (makar i na sasvim kratko vreme) ponovo vratiti.

Ova vrsta straha je najizraženija u uzrastu od osam do 18 meseci, a može da traje do treće godine života. Kada bude imalo četiri godine, dete će lakše podnositi razdvajanje od roditelja. Bolje će upoznati okolinu, razviti sposobnost da izrazi svoja osećanja i postati samostalnije.

– Kada kod kuće nestanete iz vidnog polja deteta, vodite računa da vam čuje glas. Možete da pevate neku pesmicu ili da naprosto pravite buku. Poznati zvuci umiriće dete i pomoći će mu da prevaziđe strah.

– Recite mu šta nameravate da uradite i pridržavajte se dogovora. Recite mu da idete da bacite đubre. Možda će početi da plače, ali ipak idite. Posle toga se odmah vratite kući. Tako će dete naučiti da vam veruje i pripremiti se da kasnije ostane samo.

– Pridržavajte se utvrđenih rituala, na primer, ako vodite dete kod bebisiterke ili u vrtić (skinite mu jaknu, kratko se poigrajte s njim i njegovom omiljenom igračkom, recite mu da sada idete i da ćete doći oko podneva, pozdravite se i idite). Ako se dete rasplače, nemojte vi da ga tešite, neka ga smiri bebisiterka ili vaspitačica.
 

Ma koliko vam, kao roditelju, bilo drago što dete ”hoće samo kod vas”, izuzetno je naporna situacija u kojoj ne možete da se odvojite ni korak od njega, a da ne počne da plače. Frustrirajuće je i ako je dete vezano samo za jednog roditelja. Pokušajte da shvatite da je ovo samo faza u razvoju deteta i da će proći sama od sebe.

Veoma je važno da ozbiljno shvatite njegov strah. Umirite ga kada se uplaši, to će mu dati sigurnost. Dajte mu vremena da shvati da može da veruje i drugim ljudima.

Imajte u vidu da deca osećaju kada roditelji teško podnose njihov strah. Ako vodite dete u vrtić, skratite vreme pozdravljanja. Ne svraćajte da vidite kako mu je, jer će mu tako biti još teže.