Zima je godišnje doba kojem se deca najviše raduju, posebno kada pada sneg, jer tada mogu da se sankaju, kližu, skijaju i da uživaju u ostalim zimskim čarolijama. Međutim, ako nisu oprezni može da dođe i do povreda poput preloma, jakih modrica usled padova ili uganuća, najčešće ruke ili noge. Prelomi mogu biti otvoreni i zatvoreni, sa tim što su otvoreni mnogo teži za lečenje.
Da li sankanje može da bude opasno?
Može. Najčešće povrede koje mogu da budu opasne jesu povreda glave, rascep usne i prelomi ruke, noge ili nosa. Takođe trebalo bi da budete obazrivi, ako u blizini mesta za sankanje postoji drvored, jer može da se dogodi da dete ne zna da izbalansira. drvo.
Kako da sankanje bude bezbedno?
Uvek bi trebalo da nadgledate svoje dete dok se sanka, a ako je dete mlađe od šest godina preporučuje se da se spuštate zajedno sa njim. Idealno mesto za sankanje sa decom su srednje nizbrdice bez rupa i prepreka na stazi. Pripazite da nema ulice, parkinga, reke, jezera ili stubova. Naučite vaše dete da se ne vraća na uzbrdicu istim putem kojim se sankalo, kako ga ne bi neko slučajno udario sankama prilikom spuštanja. Takođe vodite računa da li je gužva, jer ako jeste lako može doći do sudara. U tim situacijama i ne mora da dođe do povrede, ali će se dete jako uplašiti. Mališani koji imaju manje od deset godina, trebalo bi da se zaštite kacigom, a može da posluži ona koju koristi dok vozi rolere ili bicikli. Ne dozvolite detetu da se vozi unatraške, jer na taj način može da povredi kičmu. Ako imate malo dete bilo bi poželjno da kupite sanke koje imaju volan, te sanke su mnogo bezbednije od običnih ili kliska. Ako idete uveče na sankanje, pazite da mesto bude osvetljeno. Takođe bitno je da dete obučete u skladu sa vremenom, pa će skafanderi, termo pantalone, jakne, kape, šalevi i rukavice dobro doći kako protiv hladnoće, tako i protiv povreda.
Koje su najčešće povrede kod dece?
Deca najčešće padaju prilikom klizanja i skijanja, ali neretko posebno ako su bez nadzora starijih, mogu da pddnu ili da se sudare sa drugim sanikama i tako da se povrede. Deca najčešće lome butne kosti, nadlakticu ili podlakticu. Razlika između uganuća i preloma postoji, a trebalo bi da posumnjate da je vaše dete slomilo neku kost ukoliko taj deo tela izbegava da koristi ili ako plače bez prestanka kada taj deo tela koji je povređen dodirne. Ukoliko posumnjate da se dete povredilo obavezno se obratite lekaru.
Kako da pružim prvu pomoć?
Ukoliko posumnjate da je vaše dete slomilo ili uganulo ruku ili nogu, nikako ga nemojte pomerati ili pokušavati da namesite kost. Dok pomoć ne stigne, trebalo bi da povređeni deo tela učvrstite, a možete koristiti daščice, kartone ili bilo koji drugi čvrsti materijal. Da bi pružanje prve pomoći pomoglo trebalo bi da učvrstite dva susedna zgloba. Najčešće greške koje roditelji čine u tim situiacijama jesu izuvanje obuće ili skidanje garderobe, da bi se što lakše imobilisali povređeni deo. Međutim, to je totalno pogrešno, jer sa tim činom možete samo napraviti dodatne povrede.
Kako da znate da ste sve pravilno uradili?
Kada ste pomogli detetu i pričvrstili mu ruku ili nogu, trebalo bi da obratite pažnju da li je sa cirkulacijom sve uredu. Najbolje ćete videti da li je sve uredu, ukoliko stisnete kožu ispod imobilisanog dela.Kada to uradite, koža bi prvo trebalo da pobeli, a onda da se vrati prvobitna boja. Ukloliko se boja ne vrati, a koža koža je hladna i plava, znači da ste jako pritisli, te bi trebalo malo da olabavite zglobove. Ukoliko dete može da hoda odvedite ga do najbliže ambulante, a ako ne može i pri tome stalno plače obavezno zovite hitnu pomoć.
Komentari (0)