Poput svih nas, deca jedu jer ogladne. Nije neobično da detetov apetit varira od obroka do obroka, ili od dana do dana s obzirom na činioce poput brzine rasta, nivoa aktivnosti i opšteg zdravlja deteta.
Deca se razlikuju po svom odnosu prema hrani. Neka s užitkom jedu, a neka su izbirljiva. Neka uvek jedu obilne obroke, a druga više manjih. Iako se roditelji često pitaju jedu li njihova deca dovoljno i kvalitetno, teško da će zdravo dete koje odrasta u prihvatljivim uslovima biti izgladnelo.
Stoga, čak i ako vaše dete ne jede onoliko koliko biste hteli, budite uvereni da ono jede kada je gladno. Vaš je posao da mu pružite hranjiva i zdrava jela, a dete neka odabere koliko će jesti, pa čak katkad i hoće li uopšte jesti.
Podstaknite dobre prehrambene navike privlačim jelima u obliku prikladnom za dete, poput malenih komadića koje može da grabi prstićima, ili meke hrane koju ne treba puno žvakati.
Dete zna kad je sito
Za tek prohodalo dete isplanirajte tri obroka i zdrave međuobroke tako da ono jede svaka dva-tri sata. Kako će stariti, periodi između jela će se produžavati. Stoga ćete se morati prilagoditi u količini i učestalosti posluživanja hrane. Moraćete postaviti i neke granice. Na primer, predškolsko dete moralo bi znati da ne sme da uzme grickalicu pre obroka. Takođe, detetu možete pripomoći da zadobije zdrav apetit pobrinuvši se da je fizički aktivno.
Jedan od najtežih roditeljskih zadaka jeste da objektivno sagledate detetove prehrambene navike. Imajte na umu da dete zna kad je sito i ne morate ga terati da pojede pun tanjir. Zapravo, da bi i vama i detetu bilo lakše, već u samom početku hranjenja deteta na kašiku počnite s manjim obrocima pa ih proširujte zajedno otkrivajući detetove afinitete. Bolje da mu prirediti nešto manje nego što može pojesti pa kasnije nadodati, a sledeći dan skuvati pravu količinu, nego da se s njime borite kad stigne do polovine tanjira.
Ono naprosto neće da jede
S nekom se decom baš ne može izaći na kraj u vreme ručka. Ona naprosto ne žele jesti. Zatvaraju usta, pljuju hranu… U tom slučaju, pokušajte sljedećim taktikama. Ne prisiljavajte dete da jede ako se ne čini da je gladno.. Pažljivo planirajte međuobroke – neka oni ne budu preblizu obroku. Čak i ako dete jede manje, učestalije obroke, neka doručak, ručak i večera budu barem malo naglašeniji od ostalih.
Kad god ste u prilici, ponudite detetu da odabere šta želi da pojede. I najvažnije, budite i sami dobar primer. Deca su umnogome imitatori i neprestano vas posmatraju pa se ne libite voća i povrća u vlastitoj ishrani.
Budite svesni da, i uz vaš najveći trud, verovatno će biti perioda kad vaše dete naprosto neće da jede. Za predškolsku decu, to nije ništa neobično. Ako se događa samo povremeno, nemate razloga za zabrinutost.
Da biste pomogli svome detetu da se privikne zdravoj ishrani, pokušajte s ovim smernicama:
– Izbegavajte korištenje hrane ili grickalica kao nagrade ili za smirenje situacije.
– Izbegavajte nagovaranje ili igranje za vreme obroka, ali osigurajte ugodno okruženje i jedite sa svojim detetom. Iako nije preporučljivo stvarati igricu od hranjenja, dobro je uključiti dete u posliće vezane uz pripremu obroka, poput brisanja stola ili pranja voća. Time će ono biti zainteresiranije i za jelo.
– Ne nudite previše tečnosti poput soka ili mleka za vreme obroka. Tečnost ispunjava želudac, ne ostavljajući prostora za hranu.
– Ne brzajte kroz obrok. Mozgu je potrebno dvadesetak minuta da dojavi organizmu da je nahranjen i sit. Deca koja polako jedu manje će se verovatno prejedati.
Zbog ubrzanog dnevnog rasporeda, često se, kao roditelji, grozimo gubitka vremena potrošenog za stolom uz dete. Zaboravite takav stav i učinite to vreme ugodnim. Naoružajte se strpljenjem i pomozite svom detetu da polako izrasta u socijalno biće.
Komentari (0)