Za decu je normalno da trče, skaču, i budu stano u pokretu. Ali kada ovo tipično ponašanje prelazi u hiperaktivnost, odnosno ADHD sindrom? I kako da postupite ako ove simptome primetite u ponašanju svog deteta?
SIMPTOMI
Postoje tri različita tipa ADHD sindroma: pretežno nepažljivi, pretežno hiperaktivni – impulsivni i kombinovani tip.
Deca koja imaju prvi tip ovog sindroma su uglavnom nepažljiva, imaju velike poteškoće da se koncentrišu na detalje, neorganizovani su, zaboravni, gube stvari i stalno greše.
Mališani koji su hiperaktivno – impulsivni uvek su u pokretu: trče, skaču i penju se svuda i na svakom mestu, bučni su, i prekidaju druge.
Naravno, sva deca pokazuju neke od ovih simptoma s vremena na vreme, ali, hiperaktivno dete ispoljava većinu ovih simptoma stalno i u različitim sredinama. Ovaj poremećaj ponašanja počinje pre sedme godine i sa vremenom slabi.
FAKTORI RIZIKA
Iako svako dete može da razvije ADHD sindrom, oni sa porodičnom istorijom su u najvećem riziku. Geni igraju glavnu ulogu u oko 75 odsto slučajeva hiperaktivne dece.
Pol je takođe važan, s obzirom da dečaci dva do tri puta češće imaju ovaj sindrom, iako naučnici još ne razumeju zašto.
Drugi rizici su prenatalna izloženost duvanskom dimu, nedovoljno kiseonika za vreme porođaja, trovanje olovom, nizak socioekonomski status ili depresija i drugi mentalno – zdravstveni problemi jednog od roditelja.
.jpg)
Naučnici još nistu sasvim sigurni kako ovi faktori utiču na mozak i na koji način doprinose razvoju hiperaktivnosti. Ono što je sigurno je, da je frontalni deo mozga zadužen za planiranje i rešavanje problema kod dece sa ovim sindromom za 10 odsto manji, a snižena je i aktivnost u delu mozga povezanog sa pažnjom.
POREMEĆAJI SA SLIČNIM SIMPTOMIMA
Mnogi drugi poremećaji mogu da izgledaju kao ADHD, tako da je od vitalnog značaja da dete bude temeljno pregledano i procenjeno pre postavljanja dijagnoze. Na primer, deca koja su hronično neispavana zbog apneje, mališani sa oštećenim sluhom i deca sa problemima vida takođe mogu da pokazuju neke simptome slične ovom sindromu.
Ako pedijatar isključi fizičke faktore, stručnjaci preporučuju psihološku evaluaciju, kao sledeći korak. Oko polovine sve dece sa ADHD sindromom imaju najmanje još jedan poremećaj ponašanja.
KAKO DA VASPITAVATE HIPERAKTIVNO DETE
Život sa ADHD sindromom je svakodnevni izazov za dete ali i njegove najbliže. Sledećih nekoliko saveta mogu da pomognu u ublažavanju stresa cele porodice:
* Pohvalite određeno ponašanje koje želite da dete ponovi. Na primer: “Odlično si složio svoje igračke” Deca sa ovim sindromom manje prihvataju pozitivne podsticaje, ali ipak na njih reaguju bolje nego na kritike.
* Pogledajte vaše dete u oči i govorite mu šta bi trebalo da uradi korak po korak. Na ovaj način ćete znati da li vas sluša.
* Nagradite dobro ponašanje i kaznite loše – odmah. Hiperaktivna deca brzo gube vezu između svojih postupaka i odloženih posledica.
* Obezbedite konkretne podsticaje, jer ovu decu lako ometaju okolna iskušenja. Dajte im konkretnu nagradu da ih zadržite na pravom putu. Na primer, pola sata produžiteigru ako dete uradi ono što od njega tražite.
* Rutina je veoma važna za hiperaktivnu decu. Ona ne mogu da se organizuju, pa ako je njihov svet predvidljiviji i njihovo ponašanje će biti.
Komentari (0)