Kako da đak što lakše i brže uradi domaće zadatke

1. Podeliti i savladati

Deca često mogu da se obeshrabre kada shvate koliko nedeljnih obaveza imaju. Na vama je da im pomognete da se sa tim izbore, planirajući i zapisujući zadatke na dnevnom nivou, u planeru, što može biti naročito korisno ako ste na poslu kada dete stigne kući iz škole. Na primer, svakoga dana za svaki predmet možete da isplanirate po nekoliko minuta rada, a možda ćete želeti da dete ponedeljkom čita, da utorak bude rezervisan za matematiku, i tako redom. Zapisivanje obaveza može da bude motivišuće i sjajan način za obavljanje zadataka kod kuće.

2. Prepoloviti vannastavne aktivnosti

Realnost je surova – deca imaju svega nekoliko dragocenih sati po dolasku iz škole da napišu domaći. Ako dete ima aktivnosti posle škole, i to svakodnevno, onda možda treba da ih sve uzmete u obzir i razmislite o tome koju od njih biste mogli da ukinete. Ako ide na balet, trenira fudbal, ima časove klavira i slično, možda neku od tih aktivnosti treba pomeriti za naredno polugodište i tako obezbediti detetu dovoljno vremena za ispunjavanje školskih obaveza.

3. Ulazak u rutinu

Možda vaše dete spada u grupu dece koja bolje funkcionišu kada su sita ili nakon što se, po dolasku iz škole, nekoliko minuta poigraju sa igračkama. Ako je tako, dajte im da nešto pojedu i odložite početak pisanja zadatka za 20-30 minuta po dolasku kući. Ako se bolje usredsređuje na zadatak odmah po povratku iz škole, onda je najbolje da što pre počne da radi domaći. Važno je da uočite na šta vaše dete najbolje reaguje, jer od toga zavisi uspešnost stvaranja radnih navika. Ako dete zna šta se i kada od njega očekuje, biće mu lakše da radi uspešnije.

4. Radni kutak

Mirno i udobno mesto za izradu domaćih zadataka najvažniji je preduslov za sticanje dobrih navika kada je reč o učenju i pisanju zadataka. Nevažno je da li je to kuhinjski sto ili sto u sobi vašeg deteta, ali morate da budete sigurni da u prostoriji vlada mir, odnosno da u njoj nije uključen TV ili da se čuju neki drugi zvuci koji mogu detetu da odvuku pažnju.

5. Pretvorite domaći u zabavu

Mališani će veselije pristupati domaćem zadatku ako im pomognete da mu priđu na zabavan način. Recimo, ako vaš prvak rešava neke jednostavne zadatke iz matematike, pomozite mu da vizuelizuje sabiranje i oduzimanje koristeći male igračke, klikere ili karte za igranje. Ako đak trećeg razreda uči operaciju množenja, izazovite ga da vam da što je moguće više tačnih odgovora, svaki tačan odgovor pomnožite na primer sa brojem 3, sve tačne odgovore saberite i neka oni predstavljaju minute kojima ćete nagraditi vaše dete dužim ostankom napolju, na igralištu.

Veoma je važno znati da morate da ga ostavite da samo reši zadatak. Vašem detetu su potrebne smernice i pomoć da bi došlo do tačnih odgovora, ali ne i gotovi odgovori.

Proverite svakoga dana kako su uradili domaći zadatak i nastojte da im usadite tu zabavnu rutinu. Izazovite dete da samo primeti i ispravi greške u domaćem. Ako primenite opušten pristup zadacima, dete će ih raditi poletno.

6. Povežite školski zadatak sa svakodnevnim životom

Učenje je zabavnije kada deca mogu da povežu ono o čemu uče sa stvarima iz života koje poznaju. Na primer, ako dete čita o Nikoli Tesli i mora da odgovori na pitanja o tome, nastavite razgovor o temi i tokom večere. Pričajte o tome kako se ono oseća kada nestane struja i kako bi uopšte svet izgledao da, recimo, nema televizije, kompjutera, šporeta, zapravo svih uređaja koji rade na struju.

Na ovaj način pomažete detetu da vidi da predmet školske lekcije nisu neki dodatni poslovi na koje su prisiljeni, već da sve o čemu čitaju ima veze sa stvarnim životom i da im može biti od velike koristi.

7. Radite uporedo sa detetom

Mlađa deca rade bolje kada su odrasli u blizini, spremni da odgovore na svako njihovo pitanje ili pomognu da reše neki problem. Sedite blizu, čitajte neki magazin, sređujte račune, odnosno dok vaše dete radi domaći zadatak zabavite se bilo kojom mirnom aktivnošću, u tišini.

8. Pauze u rasporedu

Znate koliko je važno da protegnete noge ili da tokom radnog vremena odete na pauzu. Samo ustajanje od stola na nekoliko minuta može da napravi čuda, da poboljša i koncentraciju i raspoloženje. Pauze su važne i za decu, možda i važnije nego za odrasle jer su deca aktivnija i imaju više energije.

Bilo da je to petominutna pauza, da bi pojela voće ili neki keksić ili kratka pauza tokom koje će se poigrati sa kućnim ljubimcem, te pauze uračunajte u vreme predviđeno za izradu domaćeg zadatka. Razmislite i o tome da odete u kraću šetnju ili da sa detetetom uradite nekoliko joga poza koje će mu podmladiti moždane vijuge – studije pokazuju da fizička aktivnost stimuliše koncentraciju i kognitivne funkcije.

9. Pomozite mu da se izbori sa stresom

Pojedina deca više od druge zadatke u školi i kod kuće doživljavaju stresno. Ako uočite znakove stresa kod vašeg deteta, ili primetite da ima poteškoće u obavljanju zadataka, konsultujte se sa ostalim roditeljima i vidite da li i njihova deca imaju slične probleme. Na primer, deca prvog razreda obično ne očekuju da svakodnevno duže od pola sata rade domaći. Ako se problem nastavi, razgovarajte o tome sa učiteljicom. Timski ćete moći da identifikujete i izborite se sa bilo kojim problemom koji kod deteta izaziva stres.