Tako se dešava da deca i predškolskog uzrasta spavaju s roditeljima, a uspavljivanje traje unedogled, sve dok mali tiranin ne ostvari sve svoje želje. Da roditelji ne bi upali u ovu zamku, potrebno je da postave određena pravila ponašanja kojih strogo moraju da se drže.
– Bebe se veoma često bude tokom noći. Istraživanja pokazuju da je uobičajeno i normalno da se one bude od pet do devet puta u toku noći, i da se neke od njih veoma lako samouspavljujuju, dok je drugima potrebna pomoć. Obično se roditelji kod ove druge grupe beba opredeljuju da ih već u ranim mesecima drže pored sebe, u krevetu, kako bi ih brže uspavali. I upravo se prve greške prave u prvim mesecima! – objašnjava psiholog Aleksandra Mađar Jovanović, porodični edukator i osnivač Centra za podsticanje razvoja deteta.
Mame treba da znaju da bebe nemaju potrebu da spavaju zajedno s njima. Istraživanja koja se bave ispitivanjem ponašanja životinja, navodi Mađar Jovanović, pokazuju da postoje dva različita obrasca porodičnog funkcionisanja. Jednoj grupi pripadaju mladunci koji odrastaju i spavaju u gnezdu, drugoj grupi pripadaju mladunci koji imaju potrebu da spavaju blizu, ali ne i u samom gnezdu.
– Bebe pripadaju ovoj drugoj grupi jer one nemaju potrebu da spavaju s majkama. Kritičan period nastupa posle devetog meseca, kada dete koje nije spavalo s roditeljima natera jednog od njih da ga uzme u naručje i stavi pored sebe u krevet. Oko devetog meseca kod beba se prvi put pojavljuje manipulativno ponašanje, odnosno traženje pažnje i kada su joj sve potrebe zadovoljene – upozorava porodični edukator.
Manipulativni plač
U tom periodu roditelji mogu da primene kratak test kojim može da se prepozna da li je u pitanju manipulacija ili potreba.
– Podesite tajmer na 15 minuta od momenta kada vaša beba počne da plače. Ukoliko plač prestane pre nego što tajmer pozvoni, posredi je bio manipulativni plač. Ukoliko beba nastavi da plače i nakon tog vremena, u pitanju je neka nezadovoljena potreba, te joj treba prići i ponuditi pomoć i pažnju – savetuje Mađar Jovanović.
Osim što ne žele da spavaju sama, deca često prave problem u koje doba će otići u krevet i neretko traže da im se pre toga čitaju knjige, da se crta s njima ili igra u krevetu… željama nema kraja, a uspavljivanje traje unedogled.
– Deca veoma lako mogu da steknu naviku spavanja u isto vreme ukoliko ih mama i tata u tome podržavaju. Potrebno je biti dosledan i svakodnevno ponavljati isti obrazac. Rečenica: „Vreme je za spavanje, da li želiš da ti ja izaberem i pročitam jednu priču ili ćeš je ti izabrati?” ukazuje detetu na to da se ono ne pita da li želi da ide u krevet. Neka deca brzo steknu ovu naviku, dok kod one temperamentnije dece navikavanje može da traje i par nedelja. Važno je da se od ovog obrasca ne odustaje – naglašava sagovornica.
Dete do tri godine
Učite ga da samo spava u svom krevetu. Ono će u ovom periodu rado sarađivati i lako će prihvatiti vašu direkciju. Nekoj osetljivijoj deci će pre spavanja biti potreban vaš dodir, tako da je dovoljno da ga neko vreme držite uza sebe, a potom se odvojite od njega.
Posle treće godine
Oko treće godine, zbog pojave strahova, kada dete potraži vašu pomoć i poželi da spava uz vas jer se, na primer, plaši čudovišta, proverite sva mesta na kojima dete smatra da se čudovište može sakriti. Umirite ga i recite mu: „Budi tih, ostani u svom krevetu i spavaj”. Budite dosledni i ne popustite pred plačem i moljakanjem. Poželjno je da ostavite upaljenu lampu (najbolje sa sijalicom u zelenoj ili plavoj boji), koja će umiriti dete.
– Ukoliko upadnete u zamku u ovom periodu, vrlo verovatno je da će dete još dugo želeti da spava zajedno s vama i da će vam to postati problem zbog kojeg ćete tražiti pomoć psihologa.
Osnovci
Dešava se da neka deca spavaju s roditeljima i kada pođu u školu. Deca od treće do šeste godine ulaze u razvojnu fazu, kada se prvi put kod njih pojavljuje osećanje straha, koje može da bude ispraćeno noćnim morama. Da bi se to kod deteta sprečilo, roditelji, iz najbolje namere, znaju da stave dete da spava s njima. I tu nastaje problem koji može da traje do detetove devete, desete godine! Na ovaj način dete ne dobija priliku da se izbori sa svojim strahom i da ga prevlada, nego se faza straha produžava. Ova pojava je znatno češća kod ženske dece – upozorava Aleksandra Mađar Jovanović, porodični edukator.
Pročitajte još:
Zašto su važni rituali pred spavanje? >>
Komentari (0)