Kako da budete dobar očuh i dobra maćeha

Ako takve stereotipe ostavimo po strani, konekcija između deteta i maćehe ili očuha može biti osetljiva tačka za sreću i stabilnost porodice.

„Novi roditelj” zapravo može biti neko ko će biti novi zaštitnik za dete, nova osoba na koju će se osloniti, s kojom će sklopiti „savez” i deliti posebne trenutke. Takoreći, prijatelj na višem nivou.

Narednih nekoliko saveta o izgradnji tog odnosa dalo je upravo nekoliko maćeha i očuha koji su uspeli da vremenom uspostave odnos „roditelj-prijatelj” s partnerovom decom.

Da ne biste ni vi ni dete bili pod pritiskom prvog susreta, neka to bude neki kraći sastanak koji će poslužiti tek da se upoznate. Izbegavajte neke duže večere, posete ili zajedničke izlete. Sve što bi detetu bilo nametnuto, što bi bilo preterano, može naići na otpor, što potencijalno može da dovede do odbijanja „novog roditelja”.

Ako ste upravo razvedeni, a dete je toga bilo svesno, naročito ako je to bio težak razvod, znajte da i ono samo prolazi kroz težak i bolan period. Stoga ga treba pustiti da „odtuguje”. Njegova nada da će se mama i tata pomiriti nestaje i ono počinje da u sebi žali celu situaciju. Ta emocija katkad može da se manifestuje pokušajima da novu emotivnu vezu mame ili tate na neki način poremeti.

S druge strane, ako je jedan od roditelja preminuo, taj nedostatak mu nikako nećete nadoknaditi ako ga za kratko vreme upoznate s novom mamom ili tatom. Neka sećanja na preminulog roditelja i dalje žive, pa razgovarajte s njim, gledajte porodične fotografije, filmove, obeležite rođendan preminulog roditelja… U svakom slučaju – pustite ga da žali i prežali.

Ako su deca rastrzana između razvedenih roditelja, verovatno neće s vama provoditi 100% vremena. A kad su s vama, nemojte praviti situaciju u kojima će se osećati posebno. Nisu to nikakvi „specijalni gosti” kod vas u poseti, već deo vaše porodice. Jednostavno, ponašajte se uobičajeno – radite zajedno domaći, neka budu deo redovnih kućnih aktivnosti, razgovarajte o školi, prijateljima, usadite im osećaj odgovornosti, pitajte ih za mišljenja…Tako će osetiti bliskost, a „novu porodicu” će shvatiti kao celinu.

Nove mame i tate, često od prevelike želje da se zbliže s decom svojih supružnika, umeju da u tome preteraju. Vi svakako imate vremena na pretek sa svojim partnerom, ali decu takođe pustite da imaju vreme „jedan na jedan” sa svojim biološkim roditeljem. Kada to vreme ispune sa svojom „pravom mamom” ili „pravim tatom”, možda će više želeti i da vreme provode nasamo s vama.

Uprkos tome što smo možda odrasli i vaspitani da decu svojih supružnika volimo bezuslovno, gotovo kao svoju, pokazalo se da je, bar u prvo vreme, realnije da se njima sprijateljimo. Dakle, postati prijatelj, ali iskazivati puno ljubavi. Možete se i dogovoriti kako ćete se obraćati jedno drugome – da li ćete biti „mama/tata” ili „maćeha/očuh”, da li će dete biti „sin/ćerka” ili „pastorak/pastorka”, da li ćete se jednostavno zvati po imenu ili ćete smisliti neke samo vama svojestvene nadimke. Možete biti šta god zajedno želite – tradicionalni roditelj ili veliki prijatelj.

Poverenje je ključna komponenta svakog odnosa i gradi se vremenom. Da li ga slušate pažljivo? Čuvate li njegove/njene tajne? Da li vas zanimaju njegova/njena interesovanja?

Verujte – dete i te kako ume da oseti i prepozna neiskrenost. Ako uspete da steknete poverenje partnerove dece, možete mu postati važan životni saputnik i pratilac.

Nikada ne znate koja će vas nova aktivnost zbližiti s partnerovom decom. Stoga, budite otvoreni za njihova interesovanja i upamtite da je radoznalost dvosmerna! Ne libite se da zajedno nešto istražujete, da podelite svoja zanimanja. Moda, neki sport, zajednički doručak na otvorenom, šetnje, šoping – sve to može biti deo vaših zajedničkih aktivnosti pomoću kojih ćete izgraditi vezu.