Žene će u budućnosti takođe razviti zdravije i otpornije srce i posedovaće niže nivoe holesterola, dok će menopauza počinjati znatno kasnije nego što je to slučaj danas.
Ovakva predviđanja rezultat su studije za koju istraživači kažu da je bazirana na najozbiljnijim dokazima koji pokazuju put kojim će ljudska rasa u budućnosti krenuti.
Brojni biolozi do sada su tvrdili da su napredak u medicini i povećan životni standard glavni razlozi koji su doveli do nešto sporijeg procesa evolucije kod ljudske rase.
Bez konstantne borbe za opstanak prirodna selekcija više nije glavni uzrok naše evolucije i napretka.
Međutim, biolog Stiven Sterns sa univerziteta Jejl tvrdi da je pronašao dokaze koji pokazuju da nasledni faktori kao što su visina i težina i dalje određuju koliko će žena imati dece i koliko će ona biti otporna na bolesti.
Veći broj dece povećava šanse da će povoljne karakteristike koje pomažu opstanak biti prenete i na sledeću generaciju.
Sternsov tim ispitao je medicinske kartone 2.238 žena srednje dobi koje su prošle kroz menopauzu, nakon čega su proverili u kojoj meri su njihova težina, visina, krvni pritisak i brojni drugi faktori povezani sa brojem dece koje su imale.
Niže, i nešto teže, žene u proseku su imale više porođaja od viših i mršavijih žena.
Žene sa nižim krvnim pritiskom i holesterolom takođe su imale brojniju porodicu – što je bio slučaj i sa ženama koje su svoje prvo dete dobile u mlađem dobu.
Pozitivni faktori prenešeni su na njihove kćerke, koje su zauzvrat takođe zasnovale veće porodice.
Ako bi se ovaj trend nastavio, za deset generacija, kako su istraživači izračunali, žena će u 2409. godini biti 2 centimetra niža i 1 kilogram teža u odnosu na današnji prosek. Svoje prvo dete dobiće 5 meseci ranije, nego što bi to bio slučaj u sadašnjosti, a u menopauzu će ući sa 10 meseci zakašnjenja nego današnje žene.
„Veoma je interesantno da su određeni biološki i evolucijski faktori i dalje osetni ispod današnjih aktuelnih kulturoloških trendova“, zaključio je Sterns.
Komentari (0)