ADHD je neurorazvojni poremećaj koji karakteriše poremećaj pažnje, impulsivnost i hiperaktivnost.
Foto: Canva
Razumevanje ovog psihološkog fenomena i kako ga prepoznati?
Postoji čitav spektar simptoma koji se javljaju kod osoba koje imaju dijagnozu ADHD. Najčešći simptomi:
- nemogućnost koncentracije na sadržaj koji je ponuđen,
- problem sa završavanjem zadatog zadatka,
- teškoće sa praćenjem uputstava,
- često zaboravljanje i gubljenje stvari,
- teškoće u održavanju pažnje prilikom svakodnevnih razgovora,
- često osoba sama vodi razgovor,
- prekida sagovornika,
- postavlja pitanja,
- prelazi sa teme na temu i ne dozvoljava sagovorniku da govori,
- problem sa regulacijom emocija, tako i sa burnim reakcijama na emotivne situacije,
- nemogućnost kontrole impulsivnosti u svakodnevnim situacijama,
- potreba za konstanim pokretom, poteškoće u izvršavanju svakodnevnih obaveza
Foto: Canva
Nema izlečenja ali postoje strategije boljeg funkcionisanja
Da bi se uspostavila dijagnoza neophodno je da ovi simptomi traju duže od 6 meseci, kao i da su prisutni u školi, na poslu, kod kuće, sa prijateljima, tj. u više svakodnevnih situacija. Dijagnoza se može uspostaviti od 3. godine, a stanje je doživotno. Nema izlečenja, ali se osoba može naučiti strategijama i obrascima za bolje funkcionisanje. Dijagnozu uspostavlja stručno lice.
Navigacija kroz promenljive simptome
Postoje 3 tipa ovog poremećaja, to su:
- osobe koje su pretežno nepažljive,
- osobe koje su pretežno hiperaktivno-impulsivne i
- one koje karakteriše kombinacija ova dva stanja
Tokom godina simptomi mogu da se menjaju, u zavisnosti od terapije i tretmana u koje su osobe uključene. Kod odraslih osoba se događa da simptomi značajno utiču na sve aspekte života, kako poslovnog, tako i u prijateljstvima i romantičnim vezama. Prema sprovedenim istraživanjima češće dolazi do menjanja poslova, razvoda, prekida prijateljstava.
Kako podržati dete sa ADHD-om u školi i svakodnevnom životu?
Deca sa ADHD-om trebaju strukturisano okruženje koje će im olakšati da prate obaveze i prebacuju se sa jedne aktivnosti na drugu. Mogu da se koriste tabele, slike, spiskovi, vizuelna pomagala koja ih usmeravaju kroz dnevne aktivnosti i školske obaveze. Instrukcije treba da budu jasne i kratke. Poželjno je da u školi ne sede blizu prozora, najbolje u prvim redovima, da bi zadržali što duže fokus na času. Treba im dati više vremena za odrađivanje testova. Pauze u toku časa ili vreme kada im je dozvoljeno da ustanu i kreću se može im pomoći da posle lakše nastave sa školskim obavezama. Kreiranje rutina vezanih za domaće zadatke i kućne poslove pomaže detetu da ispuni svoje obaveze i nauči da samo planira svoje vreme. Neka dete jasno zna vreme i mesto gde obavlja različite aktivnosti, na primer gde i kada radi domaći, koja aktivnosti sledi posle domaćeg.. Obezbedite detetu vreme i mesto gde može da se skloni kada se oseća preplavljeno ili mu treba način da reguliše svoj nervni sistem. To će mu pomoći da se posle vrati na prethodnu aktivnost i istraje u njoj.
Foto: Canva
Kako roditelji mogu pomoći kod kuće?
Imajte na umu da dete nije svesno izabralo da se ponaša na način na koji se ponaša, pokušajte da ne budete ljuti i frustrirani na njih zbog toga. Vodite računa da vas dete gleda kada mu se obraćate kako biste znali da mu je pažnja usmerena na vas. Dajte mu kratke i jasne instrukcije, razložene na više manjih delova, npr: prvo skini cipele, pa operi ruke. Budite jasni i konkretni prilikom postavljanja granica. Neka dete zna koje su posledice neprimerenog ponašanja i dosledno ih se pridržavajte. Stvorite rutine i pridržavajte ih se. One će pomoći detetu da zna šta da očekuje i da nauči da organizuje svoje obaveze. Možete koristiti čekliste, stikere, samolepljive papire koji će olakšati detetu navigaciju kroz obaveze u toku dana. Naučite da prepoznate signale da je dete prestimulisano ili razdražljlivo kako biste uzročnike mogli da eliminišete ili udaljite dete od njih i na taj način sprečite da detetovo ponašanje eskalira. Da bi deca sa ovim poremećajem bolje funkcionisala kod kuće, roditeljima preporučujemo ustaljenu rutinu dana, ograničena upotreba mobilnih telefona, televizora i kompjutera, više vremena provedenog u prirodi, fizička aktivnost, dobar i kvalitetan san, zdrava i uravnotežena ishrana, bez slatkiša. Kreirajte sistem nagrađivanja i naučite dete da postoji uvek više od jednog načina za rešavanje problema.
Kako roditelji mogu razgovarati sa detetom o ADHD-u na način koji neće izazvati stigmu?
Na prvom mestu je važno da budemo iskreni prema detetu. Pokušajte da navedete dete da vodi razgovor, odnosno da vas ono samo pita šta ga zanima. U redu je ako dete ne pokaže preterano interesovanje za priču o ADHD-u na početku. Kažite da ćete posle opet da pričate sa njim kada bude želelo da zna više. Ukoliko ne znate nešto iskreno to kažite i ponudite detetu da zajedno saznate odgovor. Bitno je da se dete ne oseća isključeno, pružite mu vašu podršku. Umesto da se fokusirate isključivo na negativne stvari, otkrijte detetu i pozitivne aspekte ADHD-a kao i detetove jače strane, kao i ljude kojima bi vaše dete moglo da se divi, a koji su naučili da se nose sa svojim ADHD-om. I na kraju, ne dozvolite detetu da mu ADHD posluži kao izgovor za izbegavanje obaveza ili nepridržavanje porodičnih pravila ponašanja.
Kako izgraditi pozitivnu i podržavajuću porodičnu atmosferu za dete sa ADHD-om?
Objasnite ADHD članovima porodice i naučite svi zajedno strategije kako da se bolje nosite sa detetovim ponašanjem. Pokušajte da izbegnete lepljenje etiketa, kao što je „nevaspitano/nevaljano dete”. Prepoznajte snage deteta koje ADHD može da donese, kao što su izražen entuzijazam za hobi ili kreativnost. Cenite i pokažite detetu da ste prepoznali kada se pridržava pravila ili uradi nešto dobro. Jasno mu stavite do znanja šta je dobro uradilo. Na taj način možete da jačate samopouzdanje deteta, koje je često loše zbog čestih kritika kojima su ova deca izložena. Krenite od sebe, tako što ćete kontrolisati svoju impulsivnost u nekim trenucima i tako detetu dati dobar primer. Uvek budite detetu na raspolaganju, važno je da govorite o emocijama u svakodnevnim situacijama i time jačate detetov socio-emocionalni razvoj.
Autor:
Marija Radovanović
DEFEKTOLOŠKO-LOGOPEDSKI CENTAR ”FIDO CENTAR”
Komentari (0)