Svakodnevno, roditelji su zasuti velikim brojem reklama i novih igračaka na tržištu, za koje je najčešće potrebo izdvojiti pozamašnu sumu novca. Sa druge strane, neretko se susreću sa činjenicom da ovakve igračke deci budu zanimljive vrlo kratko – dan ili dva, a mlađima ni toliko.
Foto: Freepik
Sigurno ste bili u prilici da posmatrate šestomesečnu bebu koja se više igra sa papirnim pakovanjem u kom ste doneli igračku, nego sa samom igračkom, ili pak dvogodišnjaka kako stavlja kutiju od igračke na glavu, ulazi u nju, pravi od nje kućicu i slično, a sama igračka ostaje u senci, ili pak bude zanimljiva onoliko koliko traje rastavljanje igračke na sastavne delove. To nam govori mnogo o karakteristikama igre iz ugla deteta.
Igra je pre svega jezik deteta, igrajući se ono istražuje sebe, svet oko sebe, uči, raste i razvija se. Igra detetu omogućava da istovremeno usavršava i proba različite veštine, proigrava emocije i događaje, analizira, zaključuje, a sve to kroz zabavu i aktivnost koja je za dete prijatna. Igra se dešava dok dete promišlja, saznaje, istražuje, isprobava, kombinuje, zamišlja.
Iako se odraslima često čini da u svakoj igri postoji nekakav ključni cilj do kog igra vodi, kao što je na primer napraviti tvrđavu od kamenčica – za dete, igra je sve ono što se dešava dok pravi tvrđavu – bira kamenčiće, poredi ih po veličini ili boji, baca ih oko sebe, ili pak ređa kamenčiće u tvrđavu i ruši ih. Dakle, cilj nije napraviti tvrđavu, cilj je uživati i probati dok se to radi.
Upravo zato što je igra izazov da se nešto dodirne, poveže, premesti, ubaci, iskombinuje i slično, za dete igra nikada ne prestaje. Ona teče, i menja se sadržaj – sredstvo kojim se dete igra, cilj igre, uloga i ponašanje deteta u igri, ali suštinski, dete se igra čitav dan pa čak i dok se kupa, jede, sprema igračke, ide u kupovinu ili na spavanje. To sugeriše da su za dete igračke zapravo sve one stvari koje ga okružuju: različiti predmeti, zvuci, mirisi, pojave u uobičajenim rutinama u kući, u šetnji i slično.
Svaka pojava koja detetu privuče pažnju može postati igračka i sredstvo učenja i razvoja. Zato kao roditelj, tragajte za načinima da detetu načinite dostupnim njegovu okolinu. Sve što je u kući bezbedno – dete bi trebalo da može da vidi, čuje, dodirne – i igrajući se time uči. To mogu biti varjače, šerpe, police, figurice, cveće, lišće, trava, zemlja, kamenje, mirisi, voće, testo i druge namirnice, balončići, salvete. Ovakve igre omogućuju da igra za dete zaista traje non stop, i da su mu na svakom koraku dostupni podsticaji za nju. U njima uopšte ne moraju da postoje igračke, ali u njima postoji ogroman potencijal da dete samo stvara, promišlja, istražuje i saznaje o svetu oko sebe. Da bi to moglo, nezamenljiva je podrška koju roditelj može da pruži u igri u najranijem detinjstvu. To radite tako što:
- Omogućujete detetu da bude prisutno i učestvuje u rutinama u domaćinstvu od prvog dana (kuvanje, pospremanje, nabavka, slaganje veša, ishrana-samo hranjenje i postavljanje stola…);
- Osiguravate da su stvari koje su oko deteta i bezbedne, dakle mogu prestaviti podsticaj i dete može biti radoznalo da ih dodirne i istraži – dostupne detetu;
- Posmatrate svoje dete i učite o njegovom ponašanju – koje veštine ima, a koje tek razvija, na koji način doživljava, istražuje i razume svet oko sebe;
- Učestvujete u igri: pričate sa detetom – postavljate pitanja, dajete ime za ono šta dete radi, vidi, pokušava ili oseća; pratite njegovo vođstvo i ideje, pomažete mu da drži pažnju i proba; omogućujete da dete bude aktivno – da samo osmisli šta će sa nekim predmetima da radi, kako će da sazna šta taj predmet može ili da samo istraži kako će ga i za šta upotrebiti;
- Imate na umu da je cilj igre – samo igranje – a ne neki produkt ili rešenje;
- Imate na umu da dete uči o sebi i svetu dok se igra i da je igra, za njega, najbolji način da sazna.
Miljana Marić Ognjenović, psihološkinja i doktorandkinja u oblasti socijalne politike i socijalnog rada
Izvor: centarharmonija.rs
Podršku u osnaživanju roditelja pružili su i autori i master treneri programa “Podsticajno roditeljstvo kroz igru”:
Komentari (0)