Kajsija – prava mala riznica minerala i vitamina

U Kini ih uzgajaju više od četiri hiljade godina. Takođe, u ovoj zemlji su simbol koji označava kraj zime i početak proleća.

Zatim, cvetovi koji se pojavljuju pre listova znak su čiste i nezaustavljive ljubavi i baš zbog toga Kinezi su na prekrivačima mladenaca slikali drvo kajsije. Osim njih, za ovo voće znali su i u Persiji.

Kora stabla je tamnosiva i ispucala. Listovi su dugi i ovalni sa špicastim vrhom. Plod podseća na breskvu i ima žutu ili narandžastu boju. Može da se jede svež, ali i osušen. Isto tako, od kajsija se pravi džem, kompot, marmelada, sok, voćna salata, pita i kolači, ali i rakija.

Sadrži vodu, celulozu, kalijum, kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, bakar, natrijum, kao i vitamine Be, Ce i A. Bogatstvo vitaminom A predstavlja zaštitu od oboljenja od raka, a zahvaljujući gvožđu, suve kajsije se preporučuju anemičnim osobama.

Takođe, pomaže pri smanjenju infekcija i kožnih oboljenja. Prema statističkim podacima, najviše se proizvodi u Turskoj, Iranu i u Italiji. U Srbiji postoji više od milion i petsto hiljada ovih sadnica.