Prvih šest meseci najbolja hrana za vašu bebu je majčino mleko. Ono sadrži sve hranjive sastojke potrebne za pravilan rast i razvoj deteta, a deluje zaštitno od razvoja alergija. Ako dete nije na grudima, odgovarajuća zamena su potpuno adaptirane mlečne formule. Nakon šestog meseca uz majčino mleko postupno se javlja potreba za dohranom, odnosno uvođenjem drugih namirnica da bi se zadovoljile prehrambene potrebe odojčeta u razvoju. Uvođenje dohrane, međutim, nikako ne znači prestanak dojenja.
Uvođenje dohrane u ranijoj dobi ne savetuje se jer se detetov probavni sistem postupno razvija te teško probavlja i iskorišćava drugu hranu osim majčinog mleka ili formule. Ranije uvođenje nemlečne ishrane povećava rizik od nastanka alergija. Moda preranog uvođenja dohrane često se viđa kod nesigurnih roditelja, a i industrija dečje hrane ohrabruje taj trend. Još jedan razlog je dezinformacija da će uvođenje druge hrane u jelovnik rezultirati spavanjem deteta celu noć. Ipak, treba voditi računa o tome da sva deca nisu za dohranu u istoj životnoj dobi.
Nužno je posmatrati dete i uočiti znakove spremnosti za njen početak:
– gubitak refleksa guranja hrane jezikom. Taj se refleks najčešće gubi između četvrtog i šestog meseca života. Ako je još uvek prisutan, nemojte žuriti s dohranom;
– dete može sediti i samostalno drži glavicu;
– sposobno je pokazati da je sito i odlučno se odmiče od dojke ili bočice;
- udvostručilo je porođajnu težinu;
– ima pokoji zubić;
– sposobno je dohvatiti hranu i strpati je u usta;
– povećana je želja za dojenjem, npr. budi se češće noću, a prethodno je celu noć mirno spavalo.
Kako započeti i sprovoditi dohranu
Bilo koju namirnicu koju ste izabrali za prvu u dohrani važno je uvoditi postupno i polako. Prvih će dana biti dovoljne jedna do dve kašičice hrane, a nemojte dodavati više od jedne namirnice nedeljno. U slučaju da se pojave neki neželjeni simptomi, lakše ih je povezati s novouvedenom namirnicom. Ako je dete odbilo pojesti neku namirnicu, nemojte odustati od ponovnog pokušaja. Svakodnevno je nudite i budite ustrajni, možda mu se novi ukus ipak svidi.
Ne treba se čuditi ako vaše dete pokaže mali interes ili izraz gađenja pri konzumiranju nepoznate hrane. Kašičica mu je nepoznata i ponekad je dobra ideja umočiti (čisti) prst u pripremljenu kašicu i dati mu da lizne da bi osetilo što mu se nudi. Kad mu prvi put stavite kašičicu u usta, količina hrane u njoj mora biti mala. Jedna kašičica nove hrane sasvim je dovoljna količina za bebu pri prvom hranjenju! Prvi obroci više su učenje novog iskustva, a manje unos hranjivih sastojaka. Počnite samo s jednim obrokom na dan, i to u vreme kad je beba potpuno budna i ne previše gladna. Dobro je prvo ponuditi dojku da se utoli prva glad, tada ponuditi jednu do dve kašičice dohrane te potom nastaviti s dojenjem ili bočicom. Ubrzo će vaša beba naučiti gurnuti zalogaj prema nazad i progutati ga umesto da ga pljune. Prve kašice moraju biti mekane, glatke, gotovo tekuće teksture, bez grudvica. Postupno možete davati obroke veće gustoće i količine.
U kojoj dobi uvoditi pojedine namirnice
Strogih pravila i preporuka kada se dodaje koja namirnica zapravo nema. Iako mnogi pedijatri ne savetuju uvođenje jaja, prvenstveno belanca, i ribe tokom prve godine života, nema naučnih dokaza da uvođenje tih namirnica u prvoj godini života povećava rizik od alergija. U porodicama gde postoji povećan rizik od nastanka alergija (majka, otac, brat/sestra s alergijama) svakako se konsultujte s pedijatrom.
Prve namirnice koje se najčešće uvode u bebinu dohranu su žitarice iako nema nikakvog razloga da to ne bude povrće ili voće. Najčešća prva žitarica koja se daje je riža, odnosno rižine pahuljice. Radi se o lako probavljivoj namirnici koja izuzetno retko uzrokuje alergiju. Kukuruz, odnosno kukuruzne pahuljice, takođe je žitarica koja se može uvesti rano, a pšenično brašno savetuje se iza osmog meseca života.
Staro je pitanje treba li pre uvesti povrće ili voće. Razlog zbog kojeg mnogi pedijatri savetuju uvođenje povrća pre voća je bojazan da beba ne ‘razvije ukus za slatko’ te da zbog toga kasnije ne odbija jesti ‘bljutavo’ povrće. Bebe koje su na majčinom mleku, zbog njegovog slatkog ukusa, već imaju razvijen ukus za slatko. Davanje voća stoga može ohrabriti bebu da bolje prihvati novi ukus te početak dohrane učiniti lakšim. Prvo povrće koje se najčešće daje bebama su šargarepe, tikvice i keleraba. Lisnato povrće, kao što su blitva i spanać, mora biti sveže, da se zbog stajanja ne bi povećao sadržaj nitrata u tim namirnicama. Zbog toga se savetuje uvođenje zelenog lisnatog povrća nakon osmog meseca.
U bebinu dohranu uglavnom se prvo uvode žitarice iako nema nikakvog razloga da to ne bude povrće ili voće
Od voća, najčešće se prvo daju jabuka, kruška, marelica, breskva i banana. Kasnije se dodaju šljive, trešnje i šumsko voće. Jagode se mogu uvesti u dobi od oko 12 meseci, osim kod dece s povećanim rizikom od nastanka alergija. Citrusno voće te ananas se zbog kiselosti ne savetuje uvoditi u ishranu pre druge godine života. Orašaste plodove nemojte uvoditi pre navršenih godinu dana, a ako dete već ima neku alergiju ili povećan rizik za nastanak alergije, ne pre treće godine života. Naročito je važno striktno izbegavati kikiriki na koji su moguće vrlo burne, pa i fatalne alergije. Nemojte zaboraviti na ‘smokiće’ te brojne čokolade i čokoladne proizvode koji mogu imati tragove kikirikija u sebi.
Meso predstavlja bogat izvor gvožđa i vredna je namirnica u ishrani dojenčadi. Možete početi s piletinom ili ćuretinom, a vrlo vredna je i jagnjetina koja ujedno najređe izaziva alergije. Meso je nužno dobro prokuvati i dobro izmiksati, tako da ne bude grudvica, da bi ga beba prihvatila. Meso nije namirnica koja se bebama svidi ‘iz prve’, jer njegov se ukus i tekstura značajno razlikuju od voća ili povrća. Dobra ideja je pomešati ga s nekom namirnicom, npr. povrćem, koju je dete prethodno dobro prihvatilo. Budite strpljivi i postupno će vaše dete prihvatiti i meso.
Iako se kravlje mleko ne savetuje pre navršene prve godine, to se ne odnosi na jogurt i sireve. Procesuiranje proteina i laktoze u jogurtu čini ga lako probavljivom namirnicom te se savetuje uvesti ga u ishranu oko osmog meseca života. Jaje je visokovredna namirnica, ali na lošem glasu zbog mogućeg izazivanja alergija. Žumance se može uvesti u ishranu iza osmog meseca, ali odvajanje žumanca od belanca nije jednostavno i sasvim pouzdano. Stoga je jaje možda bolje izostaviti do navršene godine dane, naročito kod dece s povećanim rizikom od nastanka alergija. Riba se na jelovniku vaše bebe može naći iza devetog ili 10. meseca života, i to prvo bela, koja je lako probavljiva, a nakon 13. meseca i plava. Ako postoji rizik od nastanka alergija kod vaše bebe, savetujte se s pedijatrom.
Pri pripremi hrane za bebu nemojte dodavati začine, so, šećer ni med. So se može koristiti u malim količinama nakon navršene godine dana. Ulje, najbolje maslinovo, te margarin i maslac mogu se dodavati posle sedmog meseca.
Gotove kašice ili priprema kod kuće
Odluka o tome hoćete li pripremati hranu sami ili kupovati gotove kašice isključivo je na vama. Priprema hrane kod kuće ima svojih prednosti: uvek je sveža, možete pripremiti količinu koja treba vašem detetu, kombinovati namirnice po volji, a svakako je i jeftinija od gotovih kašica. Neke namirnice zaista nema smisla kupovati gotove. Dobar primer je banana koju ne treba kuvati, za razliku od većine povrća ili voća, već samo dobro izmiksati u pire dok je dojenče manje, a kasnije ju je dovoljno dobro zgnječiti viljuškom.
Povrće, a i neke vrste voća (osim ako nije jako zrelo i mekano), potrebno je prvo skuvati, a najbolji način za to je kuvanje na pari, jer tako hranjive materije ostanu u namirnici. Potrebno je kuvati dovoljno dugo da namirnica bude mekana te da se lako može usitniti u kašicu. Namirnice kao što su jabuka, kruška i šargarepa bolje je skuvati te potom dobro usitniti. Za to vam, naravno, treba kvalitetan aparat za usitnjavanje hrane. Ako ne želite da kašica bude previše gusta, možete dodati vodu koja se koristila pri kuvanju na paru. Tako pripremljen obrok može se zamrznuti u čistoj i dobro opranoj posudici, potom staviti u plastičnu kesicu te označiti datum pripreme i vrstu namirnice. Na taj način zamrznutu kašicu možete čuvati i do tri meseca u zamrzivaču, a odmrznuti je tako da je preko noći ostavite u hladnjaku ili kratko uronite u posudu s toplom vodom.
Komentari (0)