Hrkanje i noćna opstruktivna apnea nisu svojstveni samo starijim osobama, već se u određenom procentu susreću kod dece. Ronhopatija se kod odraslih smatra uobičajenom pojavom, a kod mališana – "nenormalnom", pa izaziva zabrinutost roditelja, koji traže pomoć i savet lekara.
Hrkanje kod dece je najčešće uzrokovano uvećanim krajnicima, naročito trećim, koji je smešten u gornjem spratu ždrela, pa ometa normalno disanje i uzrokuje hrkanje i apneu (kratkotrajni prestanak disanja u toku spavanja).
Hrkanje kod deteta uglavnom počinje čim ono utone u san, različitog je intenziteta i isprekidano, sa povremenim apnea epizodama. To uzrokuje veliku zabrinutost kod roditelja, koji često dežuraju u toku noći pored deteta, plašeći se da se ono ne uguši u snu.
Drugi, danas dosta čest etiološki faktor vezan za nastanak ove pojave je alergija sluznice nosa, koja se sve više susreće u dečjoj populaciji. Tegobe koje su sa tim u vezi mogu da budu sezonskog (proleće-jesen) ili stalnog karaktera.
Loše disanje kroz nos kod dece, uzrokovano devijacijom nosne pregrade ili polipima nosa i sinusnih prostora, takođe je odgovorno za nastanak hrkanja i prekid disanja u snu.
Anatomsko-morfološki faktori (makroglosija – prevelik jezik, ili retrognatija – pomerena donja vilica unazad), takođe su odgovorni za nastanak hrkanja kod mališana.
Ono što posebno brine roditelje, a i lekare je odraz ovih pojava na sveukupno zdravlje deteta, posebno ako traju više godina. Deca koja pate zbog problema hrkanja i apnee često imaju i poremećaje ponašanja tokom dana, u školi su pospana i dekoncentrisana.
Učestalost noćnog mokrenja je kod njih daleko prisutnija nego kod drugih mališana. Anoreksija, neuroza, nemiran san, sisanje palca i grickanje noktiju, često su propratne, prilično neprijatne pojave kod dece sa izraženim problemom hrkanja. Rešavanjem ovog problema, kao i apnee, tegobe obično nestaju.
Kardiološkim pregledom malih pacijenata sa ovim problemom, u oko četiri odsto slučajeva su nađene promene na EKG-u i srcu, koje su direktan odraz višegodišnjeg uticaja apnee i hrkanja na ovaj vitalni organ.
Svako dete koje hronično hrče, sa periodima prekida disanja u snu, treba da se detaljno pregleda i da se kod njega ukloni uzrok koji dovodi do hrkanja. U nekim zemljama se radi testiranje malih pacijenata u snu – ispituje se uzrok hrkanja i dobijaju nalazi o štetnom dejstvu navedenih pojava na druge organe i sisteme.
Terapija hrkanja kod dece podrazumeva hirurško lečenje uzroka. Najčešće primenjivana metoda je hirurško odstranjenje sva tri krajnika, koji su u najvećem procentu i uzrok problema.
Najsavremenija metoda je koblator plazma hirurgija, kojom se bez krvarenja odstranjuju sva tri krajnika. Nakon ove intervencije bol je, u odnosu na klasičnu hirurgiju, sveden na minimum. Postoperativni oporavak je znatno brži, a dete može nekoliko sati nakon intervencije normalno da jede i pije.
Od pre nekoliko godina, u Beogradu postoji ORL Centar koji primenjuje ovu vrstu minimalno invazivne hirurgije, tako da je dostupna i našim pacijentima.
Komentari (0)