Jedna od mnogih dilema koje muče roditelje je kada da u ishranu beba uvedu nemlečnu hranu. Često im nije mnogo lakše ni kada se za pomoć obrate pedijatru, jer ne postoji ni jedinstven stav struke po ovom pitanju. Oni koji rade po preporuci Svetske zdravstvene organizacije savetuju da se sa novim načinom ishrane počne posle šest meseci, dok zagovornici Britanske pedijatrijske škole, poput profesora dr Vojislava Perišića, tvrde da je neophodno da beba počne da jede „čvrstu hranu” između četvrtog i šestog meseca.
Doktor Perišić, gastroenterolog Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, tvrdi da za ranije uvođenje nemlečne ishrane postoji veoma značajan zdravstveni razlog.
– Uvođenje žitarica pre četvrtog i posle šestog meseca povećava rizik od celijakije – objašnjava dr Perišić. – Ozbiljna istraživanja su pokazala da ako te ukuse bebe upoznaju između četvrtog i šestog meseca, te namirnice deluju zaštitno i smanjuju rizik da će dete kasnije imati problema sa podnošenjem glutena iz žitarica.
Britanska pedijatrijska škola je odavno napustila preporuke SZO vezane za dužinu ekskluzivne prirodne ishrane, jer su oni uopšteni i važe za sve, a sigurno je da ne mogu ista pravila da važe za bebe u Africi i za decu koja odrastaju na našim prostorima. Ako bismo se pridržavali preporuke SZO, propustili bismo optimalni period „zaštićenog” uvođenja glutena u ishranu odojčeta.
Dr Perišić tvrdi da ako se kašice od povrća i mesa ne uvedu posle šest meseci, kod beba koje sisaju, one te ukuse teško prihvataju ili uopšte ne prihvataju ni u 12. mesecu života. Tada je prelazak na adultni metod ishrane izuzetno težak.
– Ako u tom, kritičnom periodu kod beba koje sisaju ne uvedemo nemlečnu hranu, i ako u osmom mesecu umesto blendirane hrane ne počnemo sa seckanom, ukočićemo normalan razvoj orofaringealnog akta gutanja – smatra naš sagovornik. – Uskraćujemo detetu pozitivno iskustvo novih ukusa, i ono kasnije teško prihvata nove namirnice. Sve češće zdrava deca starija od godinu dana odbijaju hranu i imaju jedan oblik dečje anoreksije.
Dr Perišić napominje da je danas razvoj psihološke zrelosti beba brži i da bebe žele ranije da probaju i druge ukuse. Engleska pedijatrijska škola smatra da ako beba smanjuje količinu mlečnog obroka ili obraća pažnju na obroke koje koriste roditelji, to je signal da želi nešto drugo, odnosno da je vreme za nemlečnu hranu.
PRVO ŽITARICE
Pošto je majčino mleko slatkasto, ako komplementarnu ishranu počnemo slatkim namirnicama pojačavamo iskustvo sa slatkim ukusom, i dete kasnije odbija sve slano – kaže dr Vojislav Perišić. – Zato se uvek počinje sa žitaricama, zatim sa raznim povrćem, pa na kraju sa voćem.
Komentari (0)