Mališani predškolskog i mlađeg školskog uzrasta uglavnom imaju probleme sa sva tri krajnika, dok su kod starije školske dece izraženiji problemi sa dva „glavna” krajnika. Oni su, u stvari, limfno tkivo smešteno u srednjem spratu ždrela, neravne površine, pa su pogodni za nakupljanje ostataka hrane, odnosno bakterija.
Najčešći problemi
Dva najčešća problema koja se javljaju kod dece su česte gnojne angine, odnosno upale krajnika praćene jakim bolom u grlu, otežanim gutanjem, visokom telesnom temperaturom, malaksalošću, kao i uvećani krajnici, koji otežavaju disanje i ishranu. Ovi problemi, ukoliko se ne leče, utiču na psihofizički razvoj deteta, ometaju uobičajeno napredovanje i razvijanje i zbog toga je jako važno da se čim primetite ove simptome obratite otorinolaringologu, koji će pratiti zdravstveno stanje deteta i doneti odluku o terapiji. Krajnike ne treba vaditi po svaku cenu, jer oni imaju funkciju, ali ih ni ostavljati ukoliko ometaju svakodnevno funkcionisanje.
Zašto se vade krajnici?
– Na osnovu podataka dobijenih od roditelja, pedijatra, kliničkog pregleda i eventualnih dopunskih ispitivanja donosimo odluku o lečenju krajnika, koja je individualna za svako dete. Ova operacija je i kod nas i u svetu najčešće izvođena hirurška intervencija. Indikacije za operaciju nisu se promenile tokom godina, ali jesu stavovi u postoperativnom toku i instrumenti za hirurško lečenje, koji su mnogo savremeniji. Važno nam je da „ne traumiramo” decu, da im bol svedemo na minimum i obezbedimo najbolje uslove boravka na odeljenju, uz konstantno prisustvo majki. Krajnici se operišu u opštoj anesteziji, deca ostaju u bolnici najmanje jednu noć, a pre operacije treba obaviti pregled pedijatra, laboratorijske analize sa koagulacionim statusom, bris nosa i ždrela i pregled anesteziologa – objašnjava dr Katarina Stanković, spec. otorinolaringologije, dečji ORL Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije „Dr Vukan Čupić”.
 Dva sata po završetku operacije treba insistirati da dete popije što više tečnosti, vode ili čaja.  |
Koliko traje oporavak?
Postoperativni tok je duži i podrazumeva izostanak iz kolektiva do dve nedelje, dete mora da jede kašastu hranu i češće dolazi na kontrolu. Dva sata po završetku operacije treba insistirati da dete popije što više tečnosti, vode ili čaja. U zavisnosti od tehnike operacije, dete iste večeri može da jede puding ili sladoled. Sutradan deca mogu da konzumiraju tečne, hladne kašaste obroke, sladoled, puding, supu, pire, griz i slično. Kako postoperativni tok teče, polako se uvodi polučvrsta hrana, a u prve dve nedelje ne smeju se jesti grickalice, pice, slana jela, gazirano i voće. Kada je u pitanju samo treći krajnik, deca idu kući istog dana i već sutradan normalno funkcionišu. U večernjim satima posle operacije treba da jedu hladniju lakšu hranu, a u kolektiv mogu da se vrate posle prve kontrole koja je dan posle operacije.
U kom uzrastu je najbolje vaditi krajnike?
– Što je dete starije to je bolje pristupiti operaciji. Krajnici se mogu operisati posle navršene treće godine, kada dete ima telesnu težinu iznad 15 kg. Veoma retko se donosi odluka da se deca operišu van ovih starosnih kriterijuma i to u slučajevima ako je vitalno ugroženo. Treći krajnik može se operisati posle navršene prve godine, ali je najbolje takvu operaciju načiniti oko treće godine.
U kojim slučajevima krajnici ne smeju da se izvade?
– Pre svega kod dece koja imaju hematološka oboljenja, jer kod njih postoji povećani rizik od krvarenja. Ovo se, pre svega, odnosi na decu koja imaju poremećen koagulacioni status, odnosno poremećaje zgrušavanja krvi. Takođe, dete ne bi trebalo operisati ukoliko ima akutnu infekciju gornjih disajnih puteva ili je imalo infekciju u prethodne 3-4 nedelje.
| Ako su deca sklona infekcijama onda su moguće česte infekcije trećeg krajnika koje se manifestuju pojačanom nosnom sekrecijom, povišenom telesnom temperaturom, slivanjem sekreta niz ždrelo, kašljem i mogućim povezanim infekcijama donjih disajnih puteva. |
Treći krajnik
Usled čestih infekcija nosa dolazi do upala trećeg krajnika, što dovodi do njegovog uvećanja. Uvećan, pravi smetnje samo u slučajevima kada njegova veličina prevazilazi veličinu gornjeg sprata ždrela. Tada nastaju simptomi kao što su noćno hrkanje, disanje na usta tokom dana, slabija koncentracija deteta, karakterističan izgled deteta opisan kao „adenoidni facijes”, odnosno bleda koža lica, veliki podočnjaci, otvorena usta, izmenjena denticija. Ako su deca sklona infekcijama onda su moguće česte infekcije trećeg krajnika koje se manifestuju pojačanom nosnom sekrecijom, povišenom telesnom temperaturom, slivanjem sekreta niz ždrelo, kašljem i mogućim povezanim infekcijama donjih disajnih puteva. Infekcija iz trećeg krajnika često se može brzo preneti na srednje uho i izazvati upalu srednjeg uha. Uvećani treći krajnik izaziva simptome sa i bez infekcije. Jedan od veoma čestih problema do kojih dovodi uvećani treći krajnik je sekretorni otitis. To je takozvana nema upala ušiju koja se manifestuje tihim i slabo uočljivim simptomom – nagluvošću. Roditelji primećuju da ih dete ne čuje, ono pojačava televizor, traži da ponove ono što su rekli, gleda u lice kada mu pričate… Svako dete ima treći krajnik, ali ukoliko je uvećan, a dete nema česte infekcije, ne hrče niti ima upale ušiju, onda se savetuje samo praćenje i svakodnevno čišćenje nosa fiziološkim rastvorom.
Cevčice
Ukoliko dete ima česte akutne upale uha, najčešće se sprovodi operacija trećeg krajnika uz plasiranje aeracionih cevčica u bubnu opnu. One služe za drenažu sekreta, sprečavaju pucanje bubne opne i omogućavaju idealni medijum za prenos zvuka. Ukoliko postoje teža oštećenja sluha ona se, u zavisnonosti od vrste oštećenja, rešavaju ili slušnim aparatima ili hirurškim intervencijama.
Pročitajte još:
Kako negovati prehlađenu bebu? >>
Kijavica, začepljen nos i bolno grlo >>
Komentari (0)