Američki istraživači su analizirali kako novorođenčad posmatraju lica, od rođenja do treće godine života. Deca kojoj je kasnije dijagnostikovan autizam imala su ređi kontakt očima, oznaku autizma, u prvim mesecima života.
Rezultati, objavljeni u časopisu, probudili su nadu za ranom intervencijom kod pojave autizma. Studija je rađena na Univerzitetu Emori u Atlanti, koji ima tehnologiju za merenje toga kako bebe reaguju na socijalne impulse.
Pronađeno je da su bebe, kojima je kasnije dijagnostikovan autizam, pokazivale redovno odbijanje socijalnog kontakta.
“Prvi put možemo da prepoznamo neke znake autizma u prvim mesecima bebinog života”, objašnjava dr Vore Džons za BBC i dodaje,”Ovo su najraniji znaci autizma koje smo uspeli da opazimo”.
Studija je pratila 59 beba koje su imale visok rizik za autizam, zato što su imali rođake sa ovim poremećajem, i 51 bebu koja nije imala rizik. Bebe su praćene od prvog meseca do treće godine života, kada je moguće dati dijagnozu autizma.
Od svih tih beba, njih 13 je dobilo dijagnozu nekog spektra autizma – od Aspergerovog sindroma do samog autizma – 11 dečaka i 2 devojčice.
Kada su se vratili na rezultate prvih meseci života, rezultat je bio iznenađujuć – bebe s potencijalnim autizmom odbijale su kontakt očima već u prvih 6 meseci života.
Treba naglasiti da je ovo moguće samo uz pomoć sofisticirane tehnologije. “To nije nešto što bi roditelji mogli da primete. Ako roditelji imaju sumnje, treba da pričaju sa svojim pedijatrom.”
Ovakva istraživanja su veoma važna, jer što je ranija dijagnoza autizma to su veće šanse za intervencije i razvoj ovakve dece.
“Autizam je veoma kompleksno stanje. Istraživanje je urađeno na veoma malom uzorku i treba ga uraditi na mnogo većem kako bi se onda izveli konkretni zaključci. Ne postoje dve slične ili iste osobe sa ovom dijagnozom. Važno je da svako ko boluje od ovog poremećaja dobije svoju dijagnozu. Ona je ključ pravilne podrške”, kaže Kerolin Hetersli, predsednica Nacionalnog udruženja autističnih osoba.
Komentari (0)