Kada pustiti dete da ide samo u školu?
Dva puna meseca u školi. Ponovo prepodnevna smena, a ja Zverčicu još odvodim i dovodim, svaki dan. I nisam jedina. Sama u školu ide samo jedna devojčica koja najdalje stanuje.
Naravno, svi mi se iščuđavamo, klimamo glavama, o kako samo mogu da je puste. I ja tako klimam glavom i čudim se, ali…
Sad već počinjem da razmišljam da je možda vreme da krene sama. Kada dođe popodnevna smena, ponovo ću da idem po nju, nije to meni teško, ali mislim da možda i nije dobro.
Bojim se da će početi da misli da nije sposobna sama ni do škole da ide, to sigurno nije dobro za samopouzdanje. A onda, pa je l moguće da je samo ta jedna devojčica zrela da ide sama? Da li su njeni roditelji pametniji i opušteniji od svih nas ili „crtaju vraga” ?
.jpg)
Taman kad čvrsto odlučim da će sutra sama u školu, jer i ja sam išla sama, setim se kako me je udario auto, pa sam dve nedelje bila u bolnici. I odustanem. Onda ponovo čvrsto odlučim da je pustim i setim se Milice Barašin, devojčice koju je ubio neki nečovek dok se vraćala iz škole kada je imala 17 godina, a taj zločinac već pet godina nije pronađen.
I uplašim se, jako se uplašim, i odlučim da nikad neće ići nigde sama.
Verujem da tako razmišlja još roditelja. Iz straha verovatno i ne radim prave stvari. Možda bih trebalo da jednostavno ne mislim o tome.Da je samo pustim?
Ili možda da prvo porazgovaram sa roditeljima drugara koji nam stanuju najbliže pa da ih jednom zajedno pustimo?
Najlepše druženje je bilo na putu do škole i iz škole. Ne bih želela da joj to uskratim.
O autorki
Olga iz Subotice je mama Zverčice, koja je od prevremeno rođene bebe prebrzo porasla u đaka prvaka. Čitajte svake srede njihove školske avanture.
Mene je majka vodila u skolu do cetvrtog razreda u gradu. Kada sam se preselila u selo, isla sam od prvog dana sama. Ja svoju decu nikad necu pustiti sami da idu niti da se vracaju, jer nema potrebe za tim. Ako zele da se druze sa drugarima duze, mogu kod njih kuci i lepo da se zakljucaju u sobu i svakave budalastine da prave i tajne da razmenjuju i sta ti ja znam sve, ali tu da znam da su na sigurnom, jer ja zivim u Briselu, u gradu u kome svaki dan novi oglas za nestalim detetom bude zalepljen po autobuskim stanicama, u danasnje doba kada je trgovina ljudima na najvecem piku, kada 80% crnog neta cine decija pornografija, nikad ali nikad ne bih pustila moje dete izvan mog videla. Ne zato sto njemu ne verujem, vec zato sto znam sta se desava po gradu. Jednostavno, kada neke stvari vidite i osetite, nema nazad. Nista njemu nece faliti da se vozi u maminom autu ni sa 12 god kad bude isao u skolu i kuci, a mnogo sto sta mu moze faliti ako ne bude.
sve je to ok.jesmo mi svi isli sami u skolu u nase vreme nije bilo kao sad…nije bilo nasilja, nije bilo kidnapovanja dece…do skole mi je trebalo 3km da predjem i nije nas bilo strah.ja sad imam decu cerku 10god i sina 8, kojima je skola udaljena 1km, idu sami u skolu od prvog razreda i svaki put me je strah kad pogledam u sat i vidim da kasne i 5min.pa se brinem de su.al sad kako se sat promenio u mrak se vracaju u 7h uvece pa neznam kako cu to izdrzati.imam malu bebu od mesec dana pa nemogu da ih cekam iz skole, suprug radi, ali imam poverenja u moju decu i stalno im pricam sa neznancima nema price.razumem sve roditelje i znam kako im je.pozdrav
O cemu pricate, pa nemamo svi kolektivnu amneziju? Ljudi moji, mi smo 90-tih odrastali, u totalnom haosu i bezakonju, i bilo je 100 puta gore pa smo isli sami!
ja isla sama i u vrtic posto je bio prekoputa,a kad smo se preselili a ja krenula u skolu 15-ak minuta udaljenu,vodila sam i mladju sestru u vrtic blizu skole.nadam se da cu i ja imati hrabrosti da vaspitam sina da bude samostalan i odgovoran kao sto smo mi bile.
Mozes da je pustis ali par puta da je pratis da ona ne zna da vidis kako se snalazi kako prelazi ulicu i tome slicno
Potpuno vas razumem. Moja cera je sad drugi razred. Prvi put je pre mesec dana krenula sama u skolu da ide i da se vraca. Jer mi se mladja cera razbolela. I iskreno da vam kazem premrem od straha svaki put. U prvom razredu nisam ni pomisljala na tako nesto. A mene su roditelji ispratili samo prvi dan skole. Tako da zakljucak je da je evidentno da mi danasnji roditelji sa mnogo vise straha se ophodimo prema njihovoj samostalnosti nego nasi roditelji. Ali i realno je da je ovo vreme ludo. Pozdrav za vas dve od nas tri.
vec u prvom razredu sam isla sama.ali nije bilo ulica da se prelazi,skolu vidis sa balkona. onda smo se preselili i opet sam isla sama/u drustvu drugara.prelazila 2 bulevara,tramvajske sine i most.nisam voljela da idem sama ali sa drugarima je bila milina.
Ja bih pustila Zvercicu.sa drugarima i po danu. I pokusala da ne razmisljam o Milici.Jer nesto strasno moze da se desi. Ali je jos strasnije zivjeti cijeli zivot u strahu. (a opet to je sudbina majke)
svi smo mi isli sami u neko drugo vreme….
Tako je! Ako smo mi mogli 90tih da idemo sami, u vreme kada je neko mogao da te ubije na sred ulice, mogu vala i danasnja deca koja imaju i mobilne telefone i sve. Prezasticujemo decu i potpuno ih onesposobljavamo, nazalost.