Neka deca su već posle treće godine spremna da idu na zimovanje sa vrtićem, druga nisu ni pred školu, a psiholozi tvrde da to treba da procene roditelji. Najbolje je da razgovarate sa detetom i da mu dobro objasnite šta samostalno zimovanje znači.
Iako gotovo svi vrtići u Srbiji nude zimovanje za mališane, mnogi roditelji nisu sigurni kada je dete spremno da prvi put ode na zimovanje sa vaspitačicama i drugarima, bez mame i tate. Često pitaju dete i na osnovu njegovog odgovora donesu odluku. Deca koja se nikada pre nisu odvajala od roditelja ne znaju šta ih pitate, odnosno nisu u stanju da zamisle takvu situaciju, pa će većina mališana reći da žele da idu. Zato je najbolje da razgovarate sa detetom i da mu dobro objasnite šta samostalno zimovanje znači. Ono nije samo zabava sa drugarima, sankanje i klizanje, već i noći bez roditelja i ustaljenih navika, uz neke nove obaveze i odgovornosti.
Psiholozi tvrde da bi svaki roditelj trebalo da bude u stanju da proceni da li je njegovo dete spremno da ide samo. Neka su spremna već posle treće godine, a neka nisu spremna ni pred školu. Ipak, šta god da odlučite, detetu morate detaljno da objasnite šta ga očekuje, kako će ići, koliko će ostati… Takođe je važno da mu objasnite da mora da sluša vaspitačicu, da brine o svojim stvarima, kao i kome da se obrati ukoliko ima bilo kakav problem.
Najkritičniji je trenutak rastanka, odnosno kada autobus krene, a mališani shvate da su roditelji ostali ispred. Uglavnom se tada rasplaču, ali se brzo i smire, a psiholozi savetuju da se u dogovoru sa vaspitačem uspostave jasna pravila, prvenstveno o roditeljskom ponašanju prilikom rastanka.
Osnovno je da nema dugog rastanka, odnosno da dete uvedete u autobus, priključite ga grupi i posle kratkog pozdrava i želja za srećan put – odete. Svako zadržavanje, predug razgovor i vaše instrukcije “u zadnji čas” samo mogu da rasplaču dete i da ga pokolebaju u odluci da ide. Nikada mu nemojte obećavati ono što ne možete da ispunite, pa ako dete počne da plače i hoće s vama da ide kući, nemojte mu govoriti kako ćete ubrzo doći po njega.
Kada shvati da ste ga slagali, neće vam više verovati, što može da naruši odnos i da utiče na njegovo ponašanje. Deca kojima granice nisu jasno postavljene i koja nisu sigurna u reči i obećanja svojih roditelja, loše se ponašaju i drugi ih karakterišu kao bezobrazne.
Takođe, psiholozi tvrde da nije dobra ideja svakodnevno pozivati dete telefonom, naročito u kasnim popodnevnim ili večernjim satima.
Mališani su tada umorni i može se dogoditi da ih razgovor sa majkom “raspekmezi” i uzruja. Dovoljno je da se čujete sa vaspitačicom kako biste se uverili da je sve u redu. Deca predškolskog uzrasta i mlađa nemaju pojam o vremenu, tako da odsustvo telefonskih razgovora sa roditeljima uopšte neće primetiti. Često su majke nespremnije da se rastanu od dece nego ona od njih, pa stručnjaci preporučuju da nikada pred detetom ne pokazujete nesigurnost ili zabrinutost, jer ćete to preneti na njega.
ŠTA PONETI?
Kada dete putuje sa vrtićem na zimovanje, spakujte dovoljno garderobe za svaki dan i još neki komad rezervne odeće. Najviše će im trebati čarapice, hulahopke i tanki duksići (koje nose ispod skafandera), pa toga treba da ima više. Pored standardne “zimske” opreme, ne zaboravite da detetu pošaljete lekove za slučaj da se razboli. Spakujte sirup za spuštanje temperature, lek za stomačne probleme, sirup za alergije i neku kremu za kožne probleme. Ako se poznajete sa majkama iz vrtića, nije loše da se dogovorite da svaka pošalje po neki od lekova. U odmaralištima u koja deca idu uglavnom postoji pedijatar, pa nema potrebe da preterujete. Ne zaboravite ni pidžamicu i pribor za ličnu higijenu.
Komentari (0)