Poželjno bi bilo da se u startu dogovorite oko namene novca (za užinu u školici, odlazak u bioskop ili pozorište, neke sitne kupovine ili štednju za, recimo, novi bicikl).
Mališanima možete davati ”platu” nedeljno, a starijoj deci jednom mesečno, a dogovorena suma ne treba da zavisi od toga kako se ponaša u vrtiću ili od raspoloženja roditelja. Ukoliko brzo potroši džeparac, nemojte mu davati dodatni novac, jer mora da nauči da planira svoj budžet, ali ne treba tražiti ni ”knjigu rashoda” jer je smisao džeparca razumno i smišljeno trošenje.
Učite decu da štede kako bi jednog dana cenili novac
Takođe, praksa davanja džeparca može biti beskorisna, pa čak i štetna po dete. Nikako ga nemojte nagrađivati novcem ako se lepo ponaša ili pročita knjigu. Time se porodični odnosi svode na kalkulacije – vi kupujete ljubav i poslušnost, a oni uspešno ”trguju” svojim osećanjima i obećanjima.
Neki roditelji koriste novac kao instrument manipulacije detetom tako što ističu da su oni glavni, da će oni sve platiti jer dete nema svoje prihode, pri čemu se ono oseća beskorisnim u odnosu na onog ko plaća za njega, te nije čudno što kasnije novac postaje jedino sredstvo kojim mogu da pokažu koliko vrede i pomoću kojeg misle da mogu da reše sve probleme.
Komentari (0)