Svetski dan osoba sa Daunovim sindronom ustanovljen je 2006.godine, a 21. mart simbolično je izabran za taj dan jer je u osnovi te bolesti prisutnost 3 umesto 2 hromozoma, na 21 hromozomskom paru.
Daunov sindrom opisan je kod raznih naroda. Tačan broj osoba sa Daunovim sindromom u Srbiji se ne zna. Udruženja u Srbiji za podršku osobama sa tim sindromom nastoje da dođu do podataka o tome, ali to se sprovodi veoma teško, što zbog predrasuda, stigme ili neznanja, roditelji obolele dece vrlo često ne žele da se pomire sa činjenicom da im dete ima Daunov sindrom i da im treba stručna pomoć, a uz to, kako kažu, ne vide nikakvu korist od prijavljivanja u neko od udruženja.
Daunov sindrom je genetski poremećaj koji je dobio ime po doktoru Džon Lengdonu Daunu, koji ga je kao posebno stanje otkrio 1866.godine. Ovaj engleski doktor na svojoj klinici se bavio problemima umobolnih. Primetio je da jedan veći broj njegovih bolesnika ima velike sličnosti u svom psihofizičkom razvoju.
Daunov sindrom utiče na normalan fizicki razvoj deteta i prouzrokuje blage poteškoće u učenju. To je stanje koje traje čitav život, a razvija se još dok je beba u materici. Deca koja su rođena sa Daunovim sindromom imaju više šansi za razvoj ostalih oboljenja od kojih su neka opasna po život.
Prema poslednjim globalnim istraživanjima jedno od 1.000 novorođenčadi se rodi sa Daunovim sindromom.
On pogađa sve etničke grupe podjednako, a muškarci imaju nešto veću šansu da se rode sa Daunovim sindromom nego žene.
Osobe sa Daunovim sindrom tople su, ljubazne i vesele prirode
Uzrok ili uzroci Daunovog sindroma su nejasni, ali gledajući pojedinačno najveći faktor rizika za ovo oboljenje mogu da budu godine kod žena koje rađaju.
Trudnice starije od 45 godina imaju i veći rizik da njihova beba dobije Daunov sindrom
Izgled Daunovog sindroma može biti dosta širok, zavisno da li je dete sa ovakvim stanjem u razvojnoj fazi nekog drugog ozbiljnijeg zdravstvenog problema.
Genaralno gledajući, ljudi koji imaju Daunov sindrom teže ka toploj, ljubaznoj, veseloj ličnosti, uprkos stalnim izmenama na njihovim licima.
Ukoliko postoji sumnja da se nosi plod sa Daunovim sindromom trudnice se mogu podvrgnuti proceduri ispitivanja ploda na Daunov sindrom na dva načina:skrining testovima i dijagnostičkim testovima.
Skriniranjem se u šesnestoj nedelji trudnoće labaratorijskom analizom krvi majke može oko 60 odsto otkriti da plod nosi Daunov sindrom. Dijagnostički testovi utvrđuju se na dva načina: Amniocenteza-test koji se obavlja između 13. i 20. nedelje trudnoće.
Ovaj test se izvodi na taj način sto se ubodom igle kroz stomačni zid iz maternice izvadi mala količina plodove vode u kojoj se nalaze začete ćelije ili delić tkiva ploda.
Ispitivanje hromozoma u ćelijama traje dve do tri nedelje.Ako se ispitivanjem utvrdi hromosomska greška bilo kojeg tipa Daunovog sindroma lekar je dužan da roditeljima da punu informaciju o perspektivi deteta kako bi oni doneli odluku o daljoj trudnoći.
Komentari (0)