Kada je jedina šansa za roditeljstvo – krivično delo?

Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji (BMPO) zabranjuje surogat roditeljstvo u Srbiji. Ukoliko biste tumačili slova zakona, shvatili biste da će se svako ko u postupak BMPO uključi ženu koja ima nameru da posle rođenja dete ustupi nekom drugom, kazniti zatvorom od tri do deset godina.

Još plastičnije – ukoliko u Srbiji želite da imate dete, a spletom nesrećnih okolnosti nemate matericu ili jajnike, možete završiti “iza rešetaka”.

– To u praksi znači onemogućavanje dobijanja deteta vantelesnom oplodnjom tipa surogat materinstva, što za mnoge znači eliminaciju jedinog preostalog rešenja da dođu do željenog potomstva. To, takođe, znači da će sigurno neki od njih pokušati u susednim zemljama da dobiju potomstvo putem surogat materinstva, ali i da će u Srbiji ući u sivu ili čak i crnu zonu ilegale prihvatajući zakonski nedozvoljene aranžmane nesavesnih medicinskih i pravnih profesionalaca – objašnjava za “Original” dr Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka u Beogradu.

U oba slučaja potrošiće enormne sume novca, da ne pominjemo vremana i sopstvenog zdravlja, ne toliko za uslugu surogat majki, već najviše za izigravanje raznih zakona, podmićivanje profesionalaca i zaposlenih u institucijama.

– Najgore što može da se desi je dobijanje “ilegalnog”, ničijeg deteta. Deteta, koje ne može da se u pravnom smislu smatra detetom svojih bioloških roditelja, na primer po otkrivanju da je ono plod nedozvoljenog surogatstva, niti je dete surogat majke, koje ostaje bez ikakvih ličnih dokumenata, bez roditelja, a možda i bez državljanstva – upozorava dr Mršević.

Kada se pomene surogat roditeljstvo, do sada se najviše govorilo o zloupotrebama siromašnih žena koje će, usled nezavidne materijalne situacije, biti prinuđene da na tržište iznesu jedino što imaju, a to su usluge sopstvenih materica i sopstvenog tela.

Taj momenat otpao bi zakonskim eliminisanjem komercijalnog tipa surogastva.

Za to je, logično, potrebno imati uređen zakon.

– Zakonska preciznost eliminiše zloupotrebe, kada su zakoni tako koncipirani da spreče zloupotrebe, da spreče bogate da turistički idu u zemlje trećeg sveta i kupuju potomstvo. Onima koji stavljaju primedbe da će legalizovano surogat materinstvo dovesti do zloupotreba, odgovaram da je vrlo dobro poznato za sijaset svetskih primera, da su najveće zloupotrebe moguće baš tamo gde zakona nema, a ne gde ga ima. Tamo gde postoji zakonska regulativa, moguće je odredbe zakona menjati i prilagođavati konkretnim prilikama, usavršavati i doslednom primenom onemogućiti, sankcionisati i obeshrabtiti pokušaje zlopotreba – ističe dr Zorica Mršević podsećajući da nema zakona i prava koje se ne može zloupotrebiti ili izigrati.

U svemu ovome, postavlja se pitanje – zašto bi samo surogat roditeljstvo bilo zabranjeno zbog eventualnih, hipotetičkih zloupotreba, umesto da bude, upravo zbog mogućeg sprečavanja zloupotreba, regulisano uz uzimanje u obzir najboljih zakonskih rešenja i praksi u drugim zemljama?

– Tu svakako treba napomenuti da su se zlopotrebe koje su se dešavale, odvijale pre donošenja zakonskih regulativa, jer je surogat roditeljstvo ona situacija u kojoj je tehnologija išla bržim koracima od stvaranja društvenih normi i samim tim zakona – smatra naša sagovornica.

Tamo gde se požurilo s primenom mogućih tehnika asistirane oplodnje, a da je nije pratila pravna regulativa, dešavale su se razne zoupotrebe, jer ništa nije stajalo na putu eksploatacije i zloupotrebe surogat majki, ali i nameravanih roditelja, razvijala su se razna crna i siva medicinska tržišta uslugama surogatstva.

– Zbog tih negativnih iskustava zemalja u kojima se taj vid neplodnosti primenjivao, a da je nije pratila adekvatna pravna regulativa, postoji dosta osporavanja potrebe da se surogat roditeljstvo uvede u Srbiju, posebno od strane konzervativnih “zaštitnika zdrave porodice, patrijarhalnih vrednosti i srpske tradicije – kaže dr Mršević.