Majkama neretko pedijatri, a pogotovo okolina i bake, sugerišu da s kašicama treba započeti već oko četvrtog meseca. Prema saznanjima i istraživanjima te preporukama Svetske zdravstvene organizacije nekoliko je argumenata za kasniji početak s kašicama, ne pre petog odnosno oko šestog meseca života.
Osetljivost i nezrelost probavnog bebinog trakta
Osetljivost i nezrelost probavnog trakta bebe u prvim mesecima određuje i njenu najbolju hranu. To je majčino mleko. Dojenje pre svega štiti probavni trakt deteta od infekcija i alergija. Mnoge poteškoće s probavom traktom mogu biti sprečene isključivo dojenjem. Majčino mleko sadrži sve potrebne materije za rast i razvoj bebe, a istovremeno sadrži puno manje materija koje mogu naštetiti detetovom probavnom traktu.
Oko petog odnosno šestog meseca iscrpljuju se zalihe koje će nadohnaditi dohrana
Sastav majčinog mleka, koji je savršen prvih meseci, ipak ne može biti dovoljan za dete od šestog meseca kad se iscrpljuju zalihe gvožđa, a potrebe za energijom i nutrijentima rastu. Tada se uvodi dohrana kašicama. Pokušate li pre petog odnosno šestog meseca ponuditi detetu dohranu, od toga možda neće biti koristi. Sve do tada želučić i creva nisu sposobni primiti, obraditi i iskoristiti hranjive materije iz namirnica pa prerano davanje hrane neće imati smisla, a može opteretiti probavu, izazvati grčeve te izazvati alergije.
Prirodno slabljenje refleksa sisanja
Sledeći argument jeste snažno izražen refleks sisanja kod novorođenčadi. On podstiče sisanje mleka, a sprečava gutanje svega što nije tekuće. Zato bebe kad im kašičicom date kašicu koja je gušća od tekućeg mleka, kašicu refleksno guraju van iz usta čineći pokrete jezikom kao da sisaju. Ovaj zaštitni refleks će postepeno prirodno slabiti oko petog meseca te postepeno otvarati vrata dohrani.
Komentari (0)