Velik izazov za majku i odojče predstavlja odbijanje od dojenja. Dodavanje čvrste hrane oko polovine prve godine obično je prvi korak u odbijanju od sisanja većine odojčadi.
Ustvari, pravilno odbijanje se radi tako što se postepeno ukida jedan po jedan podoj, a postepeno se uvodi dodatna hrana: popodnevni, podnevni, prepodnevni, večernji i, najzad, jutarnji obrok. U zavisnosti od uzrasta u kome se dete odbija, ovi podoji se zamenjuju mlekom ili ne mlečnim obrocima. Odbijanje bi trebalo sprovoditi u rasponu od tri do šest meseci, što zavisi od mnogo činilaca.
Naglo odbijanje deteta nije preporučljivo- dete može da dobije proliv, a često se dešava da odbija drugu hranu i bude razdražljivo i plačljivo. Međutim, ni druga krajnost nije preporučljiva. Tako u nekim krajevima postoji verovanje i predrasude da dete treba da sisa dugo, pa se odmah posle dojke prevede na ishranu odraslih – dete “jede sve”. Ovakav način nije dobar ni za majku, ni za dete. Majka ima problema sa dojkama, a dete teško prihvata hranu na koju nije naviklo. U idealnom slučaju, prestajanje sisanja dolazi kao kao odgovor na potrebe odojčeta u bilo kom periodu uzrasta.
Poznato je iz iskustva da neke majke osećaju potrebu da odbiju dete pre nego što je ono u potpunosti spremno na to. Nikada nije dovoljno da se naglasi, da odojče treba odbijati postepeno, izbacivanjem jednog obroka dnevno u toku nekoliko dana. Postupak treba da se prolongira što više.
.jpg)
U slučaju bolova i povišene temperature, stavljaju se hladni oblozi na dojke
Takođe je poznato da neka deca imaju krize dojenja sa puna tri meseca. Dete pokazuje pojačan interes za okolinu, Često prekida sisanje, ljuti se, smeje ili guče. Ako ovo potraje, majka može da izgubi mleko zbog neredovnog pražnjenja ili uzbuđenja,a dete gubi interes za dojku i, naravno, malo dobija na težini. U ovim slučajevima majka mora vrlo strpljivo da postupa sa detetom. Pre svega, da dojenje bude u tišini u zamračenoj prostoriji i vremenski duže nego obično. Po pravilu je samo ovo dovoljno. Obično je to posledica dojenja ili dohrane sa cuclom. Nasuprot tome, odojčad koja su bila dugo isključivo na dojci, pri pokušaju prestanka dojenja, ispoljavaju drugu krizu – postaju razdražljiviji, plačljivi, odbijaju svaku hranu koja im se daje. Stari pedijatri su tada preporučivali da majka za nekoliko dana ostavi dete ukućanima, da se skloni i da se detetu obezbedi dovoljno tečnosti dok kriza prođe!
Ako kod odbijanja mleko nadolazi i smeta majci, potrebno je da majka podveže i stegne grudi i jede slabu i nemasnu hranu. U slučaju bolova i povišene temperature, stavljaju se hladni oblozi na dojke, a ako se tegobe produže, treba se obavezno javiti lekaru radi prekidanja laktacije.
Komentari (0)