Podstiče kreativnost i maštu, povećava sposobnost pamćenja, razvija veštinu rukovanja i smisao za logiku. Ukratko, računar pomaže detetu da odraste.
Ako mu date priliku dete već od dve godine počeće razumevati osnove uzroka i posledice, kao i da mora biti nežan s tastaturom i mišem. Međutim u ovoj dobi ipak ne možete niti biste trebali očekivati previše. To će za njih tek biti usputna igra i istraživanje, s obzirom da još uvek nemaju toliko razvijene motoričke sposobnosti da bi rukovali mišem.
U dobi od 4 ili 5 godina, vaše će dete polako biti spremno koristiti se programima sa pričama, jednostavnim igrama i zadacima koje mora rešavati. Ovo je vreme kada on lako može naučiti kako se koriste miš i tastatura. Uz prave programe oni mogu puno lakše prepoznavati boje, oblike, slova i brojke. Oni mogu vežbati grupiranje i sortiranje, ili čak učestale uzorke. Ovo je dobro vreme kad možete početi s muzičkim i umetničkim programima.
Dakle, računar slobodno sme u dečju sobu, ali uz određene mere predostrožnosti. Pre svega, roditelji moraju pomoći detetu u prvim koracima, voditi ga i dati mu prava objašnjenja.
Zatim je važno ponuditi mu primerene programe. Nastojte da to budu igre koje će razvijati detetove sposobnosti, maštu i kreativnost. Na primer, igre kod kojih se upravlja relativno složenim kretanjem nekog lika, autića, čamca ili slično razvijaju sposobnost shvatanja prostornih odnosa. Za mlađu decu biće zanimljivo i crtanje mišom po ekranu raznim bojama, što je dobra prilika za vežbanje crtanja slobodnom rukom, kao i za učenje boja.
Vrlo su korisne i igre u kojima se nešto gradi ili konstruiše. Kod igri koje se sastoje od niza zagonetki razvija se sposobnost rešavanja problema i fleksibilnost mišljenja. One agresivnije igrice, s puno oružja i krvi, treba izbegavati jer mogu pogodovati razvoju agresivnosti.
Osim sadržaja igara bitno je i koliko vremena dete provodi igrajući se na računaru. Ako tako provodi većinu svog slobodnog vremena, može se razviti prava ovisnost o igrama.
No, i kad u školi ili na kursevima počne skupljati svoja prva ozbiljnija iskustva na i o računaru, pa se, recimo, ustanovi da ima natprosečne rezultate u tom području, nije dobro da sedenje za računarom postane njegova jedina aktivnost.
Dete tako propušta druženje s vršnjacima, osamljuje se i otuđuje, što može negativno delovati na njegov socijalni razvoj. Zato ga podstičite na različite druge aktivnosti od malih nogu, npr. sportske, koje omogućuju druženje s drugom decom.
Stoga, pokaže li vaše dete interes za računar, a imate mogućnosti da mu ga kupite, ne dvoumite se. Ali, setite se da, jednom kad ste sina ili kćer poseli pred monitor, vaša roditeljska misija oko “cele stvari s kompjuterom” – nije završena.
Komentari (0)