Nekad su dečica po jadranskim plažama trčala gola, nesputana, vesela i slobodna. Trend razgolićene dece nagovestila je i legendarna Koperton reklama iz 1953. godine s preplanulom curicom kojoj pudlica povlači gaćice i tako otkriva belu guzu.
Ipak, danas je priča sasvim drugačija. Čak i oni najmanji, još u pelenama, na plaži imaju svoj letnji autfit. Većina roditelja nije preterano oduševljena idejom da svoje mališane na javnim plažama pušta da se kupaju i igraju bez odeće. Razlozi su različiti, od higijensko-zdravstvenih i rizika od povreda, do straha od pedofila koji decu posmatraju kao seksualne objekte. Strah od pedofila koji bi na plaži mogli biti fokusirani na njihovu razgolićenu decu danas je, nažalost, preokupacija mnogih roditelja.
Krcate plaže
– Prošle godine na Krku u Malinskoj ugledala sam dve malo starije curice kako gole uživaju u igri na plaži. Kako i sama budnim okom pratim svoje dvoje dece u moru, nekoliko trenutaka kasnije primetila sam negde iz prikrajka nekog čoveka koji ih snima. Taman kad sam htela da reagujem i upozorim ga na to što radi, devojčice su počele da viču prema njemu: tata, tata! Dobro je što sam oklevala na par trenutaka jer bih se osramotila – kaže mama Almira, koja je i sama majka dvoje dece, Alana (6) i Tese (7).
Njena deca na javnim plažama kupaju se u kupaćim kostimima, i to već od malih nogu.
– Nisam toliko stroga da moja deca moraju da se skrivaju dok se presvlače na plaži, ali ne volim kad hodaju okolo bez odeće. Kad smo sami na plaži, to mi je OK. Ali tamo gde je više ljudi, nekako sam u strahu od kamera koje svako danas nosi na plažu, a drugi razlog je higijena, kada sednu u pesak, teško ga je očistiti, ne mislim da su nam plaže toliko čiste. Žao mi je što je takvo vreme došlo, da nam deca ne mogu biti slobodnija, ali to je naprosto tako – kaže zabrinuta Almira.
Slično razmišlja i Kristina, majka Paule (7) i Lovre (7), koja takođe ne podržava trend malih golaća na plaži. – Moji blizanci još otkako su imali godinu i po nose kupaće kostime. To smo im nametnuli kao normalno, uostalom, vide i nas obučene, pa s tim nikad nismo imali problema. Moja Paula već nosi i gornji deo. To joj je fora, oseća se odraslijom, a meni ne smeta – kaže Kristina i dodaje da joj je pustila na volju.
Zbog straha od pedofila pelene za kupanje već od najranije dobi nosila je i Ema, danas preslatka osmogodišnjakinja. – Plaže su krcate i jednostavno ne želim da brinem tu brigu. Ne želim da razmišljam ko i na koji način gleda moju ćerku – kaže mama Valentina.
Neka uživaju
Malo slobodnije ipak razmišlja Ivona, majka dečaka Bartola (7) i Tome (4). Njena porodica se svake godine kupa na istoj, pomalo zabačenoj plaži na Pagu.
– Nek se kupaju gola dok su mala, pa to je divan osećaj slobode i nesputanosti. Kad će ako ne sada. Letujemo na porodičnoj plaži gde je to sasvim normalno. Vidim i stariju decu bez odeće i ne osećam nekakav pritisak da treba da ih blačim. Možda bih drugačije razmišljala da imam ćerke – pita se mama Ivona.
A što je sa samom decom, kad ona postaju svesna svog tela, polnih razlika i kad se kod njih javlja stidljivost, odnosno potreba da se pokriju? Poznato je da deca uživaju da budu gola, ali nažalost roditeljski strah neretko ih sputava da budu potpuno slobodna.
Do pete godine detetovog života vrlo je mala verovatnoća da će ono samo zatražiti kupaći na plaži zbog stidljivosti; eventualno ako vidi na drugom detetu lep kostim s likovima iz omiljenog crtaća, ali razlog u tom slučaju nije pokrivanje tela već likovi iz crtaća – smatra psiholog Kristina Bačkonja.
– Hoće li roditelji u tom periodu na moru kupati dete golo ili ne, izbor je koji bih prepustila svakom roditelju, u zavisnosti od njihovog stava, načina života. Samo kupanje deteta na moru bez kupaćeg kostima nije preduslov za razvoj traume kod deteta. Jedino što je važno jeste da roditelji ni u kojoj fazi detetovog života ne osuđuju i ne kažnjavaju dete i ne pokazuju neprijatnost zbog njegovog polnog ponašanja i istraživanja jer to može da rezultira ozbiljnim posledicama: dete može da počne da se stidi sopstvenog tela – objašnjava psiholog i dodaje kako je važno zaštititi dete od zlonamernih odraslih ljudi.
.jpg)
Psiholog Kristina Bačkonja: “Ako dete želi kupaći, obucite ga”
U uzrastu odojčeta, tj. u prvoj godini svog života deca nisu svesna sopstvenog pola. Dete u tom periodu spontano i slučajno istražuje svoje telo, a vrlo je bitno da ga roditelji usled njegove radoznalosti ne kažnjavaju – posebno ako pruža otpor pri oblačenju i želi da bude golo (to je razvojno sasvim normalno).
Oko treće godine deca počinju da uče razliku između muškaraca i žena i tada počinje proces identifikacije s jednim polom. U tom periodu će uglavnom naučiti delove svog tela i njihove nazive, ali mogu da postanu znatiželjni i prema delovima tela drugih ljudi, dece i odraslih. Kako je znatiželja velika, deca mogu da se igraju igara u kojima jedni drugima pokazuju delove tela – to istraživanje razlika je uglavnom bezazleno i nije povezano sa polnošću odraslih ljudi.
U petoj godini deca postaju stidljivija. U tom periodu može da se dogodi da samoinicijativno zahtevaju kupaći ili kupaće gaćice na plaži, a između ostalog sigurno je bitan i model koji im pružaju roditelji. Ako su roditelji nudisti i golotinja je za njih normalna, moguće je da ova faza “preskoči” dete. I u ovom slučaju zaista je dobro poslušati zahteve deteta – ako uporno odbijamo obući detetu kupaći koji ono želi (jer vidi da i druga deca imaju kostim, da ga nose i mama i tata itd.), to može negativno uticati na dete. Roditelji bi u svakom trenutku trebalo da budu spremni da s detetom razgovaraju o njegovoj seksualnosti, odgovaraju istinito na detetova pitanja (kojih će s vremenom biti sve više), i to u skladu s detetovim uzrastom – i da uvažavaju njegove potrebe.
U šestoj ili sedmoj godini života deca postaju još stidljivija. Jača je potreba za privatnošću i više nisu sklona pokazivanju intimnih delova tela. Ova faza je sasvim normalna, a kako dete u ovom periodu kreće u školu i postaje samostalnije, bitno je naučiti ga koji su to prikladni i neprikladni dodiri, predočiti mu šta odrasli smeju, a šta ne i tako sprečiti opasnosti i zaštititi dete.
Pravobraniteljica za decu Ivana Milas Klarić: Decu treba naučiti kako da štite svoju privatnost
Ako na plaži nema istaknutih ograničenja, odluku o tome hoće li se dete kupati golo donosi roditelj, ali pritom mora da uvaži detetovu volju i sve moguće rizike povezane sa tim, ali i da vodi brigu o zaštiti detetovog zdravlja i bezbednosti. To je najpre pitanje roditeljske odluke i načela kojih se pridržavaju u vaspitanju, a takođe je uslovljeno kulturom, pravilima koje diktira okruženje u kom se nalaze i slično. Danas sve više raste svest roditelja o mogućim rizicima: od higijensko-zdravstvenih i rizika od povreda, do pedofila koji decu posmatraju kao seksualne objekte. Osim toga, to je povezano i sa razvojem detetove svesti o sopstvenom telu i sa tim kako se ono oseća kad je golo pred drugima tako da dete nikako ne bismo smeli prisiljavati da na plaži bude bez gaćica ako mu je to neprijatno.
Takođe, danas decu učimo i tome kako će zaštititi svoju privatnost, kako će razlikovati šta je privatno a šta javno i da se na plaži, pred nepoznatim ljudima, ne ponašamo isto kao u sopstvenom kupatilu. Već decu predškolskog uzrasta treba da naučimo da neke delove svoga tela smatramo intimnim. A pritom nije reč samo o pristojnosti već i o zaštiti deteta od eventualnog polnog zlostavljanja, kao i o razvoju svesti deteta o tome da njegovo telo pripada njemu i da ga niko ne sme da ga dira bez njegove dozvole.
Komentari (0)