Naučnici su istraživali kada mališani prestaju budu neodoljivi i da u nama bude želju da ih štipkamo i ljubakamo. Zar je to uopšte moguće?
Studija psihologa iz Kine i Kanade (Univerziteta u Torontu) izvedena je anketiranjem grupe odraslih, pri čemu su učesnici procenjivali koliko su mališani slatki od perioda odojčeta do trenutka kada napune šest godina.
Rezultati su pokazali da ljudi uglavnom mlađu decu smatraju lepšom od starije, a procenjeno je da mališani prestaju da budu neodoljivo preslatki kada napune četiri i po godine.
Kako objašnjavaju, u tom periodu struktura lica deteta počinje da se menja. Naime, mališani ranog uzrasta imaju tipične crte: veliku glavu, okruglo lice, krupne oči, mali nos i usne i ispupčeno čelo.
Ovoga puta naučnici nisu u pravu
Već je ranije utvrđeno da ljudi ove karakteristike smatraju slatkima, pa nije čudo što se utisak o neodoljivosti smanjuje kada ove crte počinju da iščezavaju.
Nakon što dete izgubi te karakteristike, više ne izgleda toliko “mekano” i ne osećamo jednaku potrebu da ga zaštitimo kao ranije – bez obzira na to jesmo li biološki povezani s njim.
Evolucijski, ovo se objašnjava kao trenutak kada dete uči da zaštiti samo sebe, prenosi Health Land. Tome u prilog ide i činjenica da su ranija istraživanja pokazala da deca uskog nosa, ravnog čela i kockastog oblika lica ne dobijaju jednaku pažnju kao mališani s tipično “bebećim” karakteristikama lica.
Komentari (0)