Svaka emotivna veza počiva na bliskosti i poverenju, partneri međusobno dele intimu i tajne. Međutim, ovo je često izuzetak a ne pravilo, jer su partneri skloni da u brak ili zajednicu “uvedu” i najbližeg prijatelja ili prijateljicu u čijoj ulozi se neretko pojavljuje njena ili njegova majka.
Osobe “sa strane” ne samo da su o svemu obaveštene, ponekad i pre nego partner, već i ravnopravno učestvuju u planovima, iznose svoje mišljenje ili ga čak otvoreno ili prikriveno nameću. Istraživanja u zapadnoj Evropi pokazuju da se većina žena pre konsultuje sa drugaricama ili majkom o eventualnom proširenju porodice, pa tek pošto donesu odluku to pitanje pokrenu i u razgovoru sa suprugom. Ni predstavnici jačeg pola im ne ostaju dužni, jer o važnim pitanjima, poput stambenog kredita koji bi otplaćivala oba partnera ili kupovini stana i automobila iz zajedničkog budžeta, najpre žele da čuju mišljenje prijatelja, pa tek potom partnerke.
Koliko su “treća lica” u zajednici štetna ili korisna, odnosno u kojoj meri mogu da uruše ili pak učvrste odnose među partnerima, za “Život plus” otkriva bračni terapeut Lidija Filipovski, iz Savetovališta za brak i porodicu.
– Potreba da se gotovo sve deli sa bliskim prijateljima javlja se kao posledica velikih razlika između muškarca i žene. Kod žena je u odnosu sa drugima akcenat na komunikaciji, razvijenija je empatija i razumevanje, dok su muškarci ambiciozniji na poslovnom planu i insistiraju na prostoru kako bi njihova ličnost došla do izražaja. Ženski i muški svet se veoma razlikuje i kao posledica toga i logično je da se žene bolje razumeju sa ženama, a muškarci sa muškarcima, budući da dele isti vrednosni okvir i na isti način sagledavaju životne okolnosti. Podrška istog pola kroz prijateljstvo je važna i može da bude korisna u braku ako partneri u njoj nalaze razumevanje i apsorbuju sitna nezadovoljstva, ali samo ako ne isključuje partnera i njegovu ulogu u vezi.
Zbog čega partneri imaju potrebu da uplitanjem drugih osoba od veze stvaraju trougao ili četvorougao?
– Utrougljavanje u partnerskom odnosu je obrazac koji se često javlja, a nastaje zbog jake potrebe za nekim trećim. Parovi koji ne umeju da se na konstruktivan način bave svojim razlikama i problemima, pokušavaju da tenziju smanje pomoću trećih osoba. Treći u odnosu može narušiti lojalnost, poverenje i posvećenost u odnosu, a to se neminovno odražava i na bliskost sa partnerom koji na takav način nema pravu šansu. U ulozi trećeg može biti prijatelj, odnosno prijateljica, tašta, svekrva, ali to ne mora biti osoba, već može biti i posao, novac, alkohol, kocka ili neka ideja kojoj se jedan od partnera predaje kao što su politička ili religiozna uverenja. Sve ono čemu jedan ili oba partnera daju preveliki prostor i ulogu i na taj način potiskuju partnera.
Partneri ponekad iskrenije razgovaraju sa prijateljima nego međusobno, da li je to nedostatak poverenja ili strah da će ih partner pogrešno shvatiti, osuditi, da neće imati strpljenja da ih sasluša?
– To zavisi od toga kako smo postavili granice prema drugima, konkretno prema važnim osobama u našem životu osim partnera, a to su, pre svega, roditelji i prijatelji. Ovo nije nimalo jednostavan, već naprotiv zahtevan i složen proces. I nije u pitanju samo stvar komunikacije, niti je to pitanje veštine. Poteškoće u partnerskom odnosu stvaraju se upravo zato što se iskreni i otvoreni razgovori o problemima preskaču, svesno ili nesvesno potiskuju ili izbegavaju, ili se pak ulazi u neadekvatnu komunikaciju koja se završava svađom, čak i emotivnom povredom partnera. Postavljanje granice u intimnim odnosima koje delimo sa partnerom i onoga što delimo sa drugima podrazumeva i određenu emotivnu zrelost. Takođe, zavisi i od nas samih, odnosno koliko smo svoji i koliko sebe izdvajamo od drugih. Ukoliko smo više ostvareni kao ličnosti, toliko više individualnosti i veći stepen lične slobode dopuštamo i partneru. Važno je da partneri u tom smislu budu na približnom niovu, da ne postoji velika razlika između njih u tom aspektu, jer su veće šanse da razviju odnos gde ima tolerancije, razumevanja, dogovora, što generalno olakšava proces usklađivanja među njima, a to je ključna stvar u vezi. U protivnom javlja se i posesivnost prema njegovom prijatelju, odnosno njenoj prijateljici, neka vrsta rivaliteta, naročito ako se mišljenje i stavovi trećeg lica više uvažavaju od partnerovih. Osobe koje su posesivne i žele da kontrolišu sve, suštinski imaju problem sa samopouzdanjem i vrednovanjem sebe. Često su to nesigurne ličnosti, opterećene strahovima i kompleksima koje pokušavaju da sakriju i od sebe i od drugih.
Postoje i parovi koji su zatvoreni prema spoljnom svetu, koji ljubomorno čuvaju intimu kao da strahuju da će im i najmanji upliv spolja pokvariti odnose?
– Parovi koji koncipiraju vezu na čvrstim, nimalo elastičnim granicama prema spoljnom svetu i koji imaju tendenciju zatvorenosti i prema prijateljima, često zanemaruju svoje prirodne potrebe za druženjem. Zanemaruju ljude oko sebe, a posledica toga je da se neretko izgube u kolotečini i monotoniji svakodnevice, budući da ne razvijaju bitan deo svog identiteta, deo koji je igrao važnu ulogu u periodu “pre partnera”. Ipak, ni nastavljanje druženja u potpuno istom ritmu kao dok smo bili slobodni nije poželjno, jer može da ukaže na to da jedan ili oba partnera nisu u stanju da odgovore zahtevima te veze, ili se teško opraštaju od svojih adolescentskih navika, odnosno ne žele da stave tačku na taj period, što će se svakako odraziti i na odnos sa partnerom.
U ulozi najbolje prijateljice i savetodavca često se pojavljuje majka. Čija je prisutnija, njena ili njegova i kako se to odražava na odnos u vezi?
– Nije redak slučaj da se u braku pojavljuje ženina majka, odnosno tašta, i to u ulozi ne samo njene najbolje prijateljice, već, pre svega, savetodavca. Međutim, majka ne može nikako da bude i prijateljica, taj obrazac je sam po sebi pogrešan, nezavisno od veze, a posebno je komplikovano ako majka iz uloge prijateljice koja bi prirodno trebalo da bude vršnjakinja, utiče na odnose između supružnika. Muškarci uvek snažno reaguju na uplitanje tašte u bračne i porodične odnose, to dovodi do gotovo svakodnevnih svađa i konflikata među partnerima, čak i razvoda. Ponekad muškarci ne ispoljavaju nezadovoljstvo na otvoren način, ali beže od kuće, u poroke, alkoholizam, vanbračne veze.
I radost i tugu, zapravo život, lakše je deliti sa bliskim prijateljima?
– Prijateljstvo može imati veoma pozitivnu ulogu za partnerski odnos, jer iskrena razmena emocija sa prijateljima, kao i sagledavanje nas samih kroz oči bliskih osoba, može mnogo da nam pomogne u emotivnom razvoju. Međutim, to se odnosi samo na veze sa osobama koje nas vole, a ne podržavaju nas uvek u svemu samo zato što su nam prijatelji, već su spremni i da nas kritikuju, konfrontiraju sa našim stavom ili postupkom. Pitanje iskrenosti i dobronamernosti, kao i kapacitet objektivnosti naših prijatelja je faktor na koji ne možemo da utičemo. Istinski prijatelj će biti i prijatelj naše veze, pomoći će nam da prebrodimo teškoće. Međutim, kada par ima ozbiljnih bračnih i porodičnih problema ipak je bolje da se obrati stručnim licima u toj oblasti, jer je pitanje koliko prijatelj može da pomogne, koliko je realan u proceni situacije, možda projektuje sebe dok nam daje savete i, bez obzira na dobronamernost, često nije u stanju da pruži pravi savet, pa može više da odmogne nego da pomogne.
Zbog mnogobrojnih obaveza savremene porodice retko su na okupu, uglavnom samo na godišnjem odmoru. Ipak, praksa mnogih je da na letovanja idu sa prijateljima i njihovim porodicama, što se uglavnom svede na to da se muškarci druže međusobno, žene međusobno, deca međusobno, pa članovi jedne porodice opet nisu dovoljno posvećeni jedni drugima?
– Istina je da imamo sve manje slobodnog vremena za partnera i porodicu. Ukoliko ne radimo dovoljno na svakodnevnim porodičnim ritualima, ne provodimo dovoljno vremena sa decom i partnerom, trebalo bi da se posvetimo jedni drugima makar na odmorima. S druge strane, ako članovi porodice kvalitetno provode vreme tokom godine, odlazak na odmor sa prijateljima može biti lep i poželjan. Međutim, bez obzira na to koliko smo dugo prijatelji, trebalo bi dobro da vodimo računa sa kim ćemo ići na odmor, jer to često ne ispadne kako smo očekivali. To je potpuno drugi kontekst druženja od uobičajenog, jer zahteva konstantni kontakt i pre svega međusobno prilagođavanje svih članova porodice, a to često dovodi do razočaranja. Ipak, mnogi parovi uvek insistiraju na odmorima u društvu i zato što podsvesno beže od toga da ostanu sami, naslućuju da više nemaju šta da kažu jedno drugome, da su potrošili emocije i interesovanje. Ako ostanu sami, sa tim će se neminovno suočiti, a okruženi drugim osobama to mogu da potisnu i odlože, ali to, naravno, nije rešenje.
Komentari (0)