Flaširana voda postala je sastavni deo svakodnevnog života. Tržište je preplavljeno različitim mineralnim vodama, prirodnim i dodatno gaziranim, pa smo često u nedoumici koju vodu da kupimo, a agresivne marketinške poruke znaju dodatno da nas zbune. Mineralne vode su lekovite. Ali, da li baš svi mogu da piju sve vode?
Ako bismo pisali uputstvo za kupovinu vode, onda bi jedna od prvih lekcija bila – pogledajte hemijske simbole koji se nalaze na omotaču flaširane vode. Simboli (Na, Ca, K, Mg, F…) odnose se zapravo na koncentraciju minerala u toj vodi, a zavisno od koncentracije minerala, prirodne mineralne vode dele se na bikarbonatne, sulfatne, hloridne, kalcijumove, magnezijumove.
– U Srbiji se trenutno proizvodi oko 25 vrsta flaširanih voda. Sve su strogo kontrolisane, tako da u njihov kvalitet ne treba sumnjati – tvrdi magistar fizičke hemije Jelena Tripković, i dodaje: „Svaka voda ima različita dejstva na ljudski organizam, pa pogrešan odabir može da utiče na fiziološke potrebe. Upravo zbog toga pravim odabirom vode možemo suzbiti, lečiti ili izlečiti bolesti današnjice – stres, gojaznost, dijabetes melitus, arteriosklerozu… naravno, sve pod kontrolom lekara i primenom određene dijetoterapije”.
Prosečna potrošnja flaširane vode u Srbiji iznosi oko 80 litara po stanovniku godišnje, a hemijski elementi u vodi najčešće se nalaze u obliku rastvorenih soli i jona. Kvalitetna voda se sastoji od uravnoteženog sastava minerala i elemenata u tragovima.
Čitajte etikete
– Pre svega bi trebalo obratiti pažnju na etiketu, koja mora da bude jasna i čitljiva. Istina, podaci su često ispisani sitnim slovima, a i nisu sasvim jasni prosečnom kupcu – za šta je određena voda dobra, koliko da je pijete, kako da je čuvate, rashladite i da li nekome nije preporučljiva – kaže nutricionista Branka Mirković.
Flaširana voda može da bude negazirana – ne sadrži ugljen-dioksid, ili prirodno gazirana – sadrži prirodni ugljen-dioksid koji potiče s istog izvorišta kao i voda.
– Ako na deklaraciji piše „gazirana mineralna voda“, znači da je dodat CO2 koji ne potiče sa istog izvora kao i voda – upozorava Branka Mirković.
Gazirane mineralne vode, pogotovo one sa visokim sadržajem ugljen-dioksida, ne preporučuju se za svakodnevnu upotrebu, jer je CO2 vrlo agresivan gas koji može da ugrozi zdravlje onih koji takvu vodu piju stalno i u velikim količinama.
Pazite na ambalažu
Brojna istraživanja su pokazala da je staklena ambalaža mnogo bolja od polivinilske ili poliuretanske. Testovi pokazuju da plastične flaše za jednokratnu upotrebu ispuštaju u vodu acetaldehid, a razlog je u nedostatku blokatora acetaldehida koji sprečavaju ovaj proces.
– Ako želite da izbegnete promenu ukusa, bolje kupujte vodu u staklenim flašama. Ova supstanca, acetaldehid, izaziva rak, ali ne u izmerenim vrednostima koje se nalaze u flaširanoj vodi. Maksimalna dozvoljena količina je 6.000 mikrograma po litru – objašnjava nemačka doktorka Florens Bauman koja je radila istraživanje o ambalažama.
Skladištenje
Kada je odlaganje u pitanju, preporučuje se skladištenje u hladnoj prostoriji ili frižideru zbog ravnoteže i sastava minerala i zbog nekih elemenata u tragovima u manjim količinama. Pri kupovini obratite pažnju da li su flaše izložene suncu i da li je plastika promenila boju. Studija koju je sproveo „Gete institut“ iz Frankfurta pokazala je da je veliki broj vode čuvane u plastičnom kontejnerima bio zagađen estrogenim hemikalijama.
– Iako je deo vode u staklenoj ambalaži takođe bio zagađen hemikalijama, zaključili smo da zagađenje u dobroj meri ima veze sa samom plastikom u kojoj se voda čuva – objašnjava doktorka Majer, koja je učestvovala u istraživanju.
Sadržaj flaširanih voda
Osnovni sastojci mineralnih voda su natrijum, kalijum, kalcijum, magnezijum, a u manjim količinama gvožđe, bakar, mangan, cink, selen, kobalt. Svaka voda ima različita dejstva na ljudski organizam, pa će jedan dobar izvor vode poboljšati vaše zdravlje, suzbiti ili lečiti vaše zdravstvene probleme.
Pojedine mineralne vode, prema rečima mnogih lekara, nije zdravo piti u neograničenim količinama, već jednu do dve čaše dnevno, jer čovek koji tokom dana popije tri litra mineralne vode u sebe unosi i oko 3.000 miligrama natrijuma.
šta je dobro za decu?
Stručnjaci podsećaju da takozvane kisele vode ne konzumirate u velikim količinama, kao ni visokomineralne vode, pošto negativno utiču na rad bubrega. Zlatni prosek je jedna do dve čaše takve vode dnevno. Deci se ne preporučuju visokomineralne vode, a važan savet za mališane glasi – ako im dajete flaširanu vodu, obavezno je prokuvajte. Budući da se sve kupovne vode flaširaju na izvoru, one nemaju hlor i pri nepravilnom čuvanju u prodavnici ili u kući mogu da budu bakteriološki kontaminirane.
Vodeći proizvođači
U Srbiji se flaširana voda troši dvostruko manje nego u evropskim zemljama poput Nemačke, gde se godišnje popije 157 litara po stanovniku, ili Italije gde se troši 196 litara po stanovniku. Od početka ove godine, mahom i zbog ekonomske krize, prodaja flaširane vode pala je za 20 odsto.
Proizvođači flaširanih voda u Srbiji u prvoj polovini 2008. godine prodali su 309,1 milion litara, što je devet miliona više nego u istom periodu 2007. Najveće učešće u prodaji od 28,85 odsto imala je kompanija „Knjaz Miloš“ iz Aranđelovca, a direktorka Udruženja proizvođača mineralnih voda Branka šerović izjavila je da su veliki procenat učešća u prodaji imale i kompanije „BB Minakva“ sa 22,1 odsto, „Voda Vrnjci“ sa 12,9 odsto, „Vlasinska rosa“ 9,01 odsto i „Heba“ 6,38 procenata.
Kritični sastojci u gaziranoj vodi
Arsen: Ova otrovna materija može da izazove rak i ošteti genetski materijal u ćelijama.
Uran: Već u neznatnim količinama može da ošteti jetru i bubrege.
Bor: Može da utiče na razvoj i reproduktivnost.
Mangan: Važan je za stvaranje kostiju i zgrušavanje krvi, ali prekomerne količine mogu da izazovu neurološke smetnje.
Fluorid: Ovaj element u tragovima je od životnog značaja za čovekov organizam. Povećana doza, međutim, može da uzrokuje prebojenost zubne gleđi i gubitak elastičnosti kostiju.
Komentari (0)