Kad trudnice isplaniraju porođaj pa se plan izjalovi

Čitaju knjige, pretražuju internet, konsultuju se sa lekarima i drugim ženama koje su rađale, ali zaboravljaju najvažniju činjenicu – porođaj je nešto potpuno nepredvidivo, neponovljivo i vrlo individualno!

U želji da ovu činjenicu približe svim budućim majkama ovog sveta, pet žena otkrilo je svoje iskustvo.

Evo šta su one planirale, a šta im se dogodilo:

1. – Nikad nisam pribegavala lekovima za bolove, pa sam odlučila da tako bude i na porođaju. I bila sam uverena da sam ispravno odlučila – kontrakcije su trajale satima, sve sam to izdržala. Početak porođaja bio je bolan, ali sam pretrpela. Sve dok se beba nije zaglavila! Morala sam da guram dalje, ali u tom trenutku sam osetila najjači bol ikada i počela da vrištim i molim za epidural! Srećom, nekako su uspeli da ga ubrizgaju i taj trenutak je bio najveće olakšanje koje sam doživela. Od tada sam mnogo manje tvrdoglava.

2. – Obožavam sve da planiram i da uvek tačno znam kako će se nešto odvijati. Tako sam zacrtala da će moj suprug prisustvovati porođaju, puštati mi opuštajuće pesme koje sam odabrala, doneti belo cveće u salu i još nekoliko stvari, za koje sam verovala da će mi pomoći da lakše preguram porođaj. Ali, od sve moje bajke nije ostalo ništa – tokom celog porođaja sam povraćala, epidural nije delovao, pa sam bila u tolikim bolovima da nisam mogla ni da mislim, a kamoli da primetim muža sa ružama ili slušam muziku. Kada sledeći put budem išla na porođaj, neću praviti nikakve planove.

 
Na kraju beba izađe kad hoće i kako hoće
 

3. – Prvo dete rodila sam uz epiduralnu anesteziju, i sve je proteklo u najboljem redu, bez mnogo bola. Logičnom, planirala sam da uradim isto i na drugom porođaju. Ali, uopšte nisam očekivala da ću se poroditi pre termina, toliko brzo da nisam znala ni šta me je snašlo, a kamoli da sam imala vremena za epidural. Dobro je pa sam uspela na vreme da stignem bar do bolnice.
 

4. – Moja majka rodila je i braću i mene vrlo brzo i bezbolno. Ispričala mi je šta je radila, pa sam i ja odlučila da postupim tako – nisam želela epidural, planirala sam da se što više pomeram tokom porođaja i pripremila sam listu pesama. Ali, plan je propao kada mi je vodenjak pukao pre termina i pre ikakvih kontrakcija! Kad sam stigla u bolnicu, još nisam bila otvorena, pa mi je lekar dao injekciju za izazivanje porođaja. Ona je kontrakcije učinila jačim, a čak ni sedam sati kasnije još uvek se nisam otvorila. Posle mnogo sati mučenja, odveli su me na carski rez, koji tokom trudnoće nisam čak ni razmatrala kao opciju.

5. – Planirala sam da se porodim prirodnim putem. I jesam, ali to je jedino što je na kraju pošlo po planu. Zbog odsustva epidurala, ugovorila sam masažu, termin u đakuziju i još nekoliko stvari koje bi me oslobodile bola i pripremile. Ali, kontrakcije su počele sasvim neočekivano, dok sam ručala sa porodicom u restoranu. Na kraju sam jedva stigla da na vreme uđem u kadu za porođaj, dok je bebina glava bukvalno visila iz mene.