Gotovo da nema osobe koja bar jednom nije doživela nesanicu, koja i prema statistikama spada među najčešće razloge posete lekaru.
Pod nesanicom se podrazumeva nedovoljno sna ili neodgovarajući kvalitet sna, a simptomi su razni, od otežanog usnivanja, otežanog održavanja spavanja (učestala buđenja i razbuđivanja), kratkotrajnog spavanja ili osećaja „neispavanosti” i kad su ispunjeni svi uslova za dobar san.
Nekada je uzrok nesanice očigledan: akutna insomnija najčešće nastupa kada se osoba nađe pred nekom životnom krizom, bolešću, ili čak na putovanju.
Ali, kako navodi dr Slavko Janković, neuropsihijatar sa Klinike za neurologiju Kliničkog centra Srbije, nesanica može da bude i hronična, najčešće počinje kao akutan problem, a nastavlja se dugo pošto su inicijalni uzroci prestali.
U nekim slučajevima nesanica može da bude nasledna, zbog postojanja degenerativne bolesti centralnog nervnog sistema kao što je autozomno dominantna fatalna familijarna insomnija na primer.
Na osnovu trajanja, lekari insomniju dijagnostikuju kao prolaznu – traje nekoliko dana, kratkotrajnu – traje od jedne do tri nedelje i dugotrajnu insomniju – traje preko tri nedelje.
– Smatra se da od prave (dugotrajne) nesanice boluje, u zavisnosti od definicije bolesti, od 4,4 do 48 odsto populacije – kaže dr Slavko Janković. – Žene češće obolevaju od nesanice, a druge bolesti su mahom raspoređene isto između polova.
Posledice lošeg spavanja su praktično teško sagledive kako u materijalnom tako i u socijalnom smislu. Nelečene nesanice ili drugi poremećaji spavanja mogu da dovedu do saobraćajnih nezgoda ili povreda, da izazovu lošu produktivnost ili odustvo sa radnog mesta. Saobraćajne nesreće predstavljaju tek jedan (socijalni) aspekt poremećaja spavanja, gde nesanica dovodi do posledica kako po bolesnika (brojni prelasci na levu stranu kolovoza, bez jasnog uzroka, obično u jutarnjim satima), tako i po okolinu.
Neke bolesti spavanja (na primer opstruktivna apnea u spavanju, tj. prestanci disanja u spavanju) mogu dovesti do nekih organskih poremećaja – povišenog sistemskog i plućnog pritiska, aritmije, ishemije i infarkta srca i mozga, šećerne bolesti…
Nesanicu i sve posledice koje ona donosi mogu izazvati i druge bolesti spavanja kao što je prestanak disanja u spavanju (opstruktivna apnea u spavanju), poremećaji cirkadijalnog ritma spavanja, sindrom nemirnih nogu, periodični pokreti udova u spavanju i druge.
Ali, kod čoveka, nijedan organski sistem ne trpi direktne posledice nesanice, već se javlja samo poremećaj funkcije, za razliku od životinja (pacovi lišeni spavanja umiru).
Savremena istraživanja ipak povezuju nesanicu sa nekim sistemskim bolestima, mada je u tim slučajevima sistemska bolest uzrok, a ne posledica nesanice – navodi dr Janković.
Naš sagovornik kaže da se insomnija leči, a terapija podrazumeva manje upotrebu lekova, a više primenu psihološko-psihijatrijskih tehnika (kognitivno-bihejvioralna terapija) koje su uspešnije.
– U suštini, treba lečiti uzrok koji je doveo do nesanice, a kod esencijalne insomnije on, nažalost, nije poznat, pa je taj oblik insomnije najteži za lečenje – navodi dr Janković. – Ukoliko se ne radi o bolestima poput narkolepsije (patološka pospanost) ili stalnoj preteranoj pospanosti (hipersomnija sa dugim spavanjem), najčešće je iza nesanice, pogotovu kod mlađih osoba, u pitanju narušen režim života i rada (nedefinisano vreme odlaska na spavanje, rano ustajanje, upotreba alkohola).
Ispitivanje
Na Klinici za neurologiju Kliničkog centra Srbije radi Centar za poremećaje spavanja koji ispituje spavanje i leči poremećaje spavanja. Godišnje se u laboratoriji za ispitivanje spavanja pregleda oko 70-80 bolesnika svih uzrasta. Ispituju se česte ali i veoma retke bolesti spavanja, čije lečenje u zavisnosti od vrste bolesti traje kraće vreme ili doživotno.
Šta može da pomogne?
Redovan odlazak na spavanje i buđenje.
Izbegavati (popo)dnevno spavanje.
Gimnastika nekoliko puta nedeljno (ne pred spavanje).
Aktivnosti koje relaksiraju (joga, šetnja, hobi…).
Izbegavati kafein (kafa, koka-kola, čaj) po podne.
Izbegavati alkohol uveče.
Udobna, tiha i zamračena soba.
Smirene aktivnosti pred spavanje.
Maskirati buku (tihom muzikom i slično).
Maska za spavanje ili zaštita ušiju.
Koristiti krevet samo za spavanje.
Izbegavati stresove ili neprijatnosti pred spavanje.
Svesno opustiti mišiće pre odlaska na spavanje.
Čitanje ili gledanje prijatnih tema pre spavanja
Ukoliko ne zaspite za 30 minuta – ustati, obavljati umirujuće aktivnosti.
Slušanje muzike, TV ili čitanje je za neke ljude uspavljujuće.
Komentari (0)