Sara Baton se namučila dok je rodila svog sina Džejmsona. Njoj su otkrili redak oblik jake mučnine u trudnoći i ona se sve do porođaja borila, ugrozivši svoje zdravlje da bi mogla da podari novi život.
– Bila sam oduševljena kada sam videla da mi je test na trudnoću pozitivan. Ali tri dana kasnije počela je mučnina koje je bila neverovatno agresivna. Posle nedelju dana, kad sam bila u četvrtoj nedelji trudnoće, osećala sam se kao da sam otrovana. Mogla sam samo da ležim nepokretno u krevetu. Povraćala sam po 20 puta dnevno, a čak i kad mu nije bilo muka, umišljala sam da mi je muka. Nisam mogla da podnesem ničije društvo i trzala sam se i na najmanji zvuk. I svetlost mi je smetala. Ustajala sam samo kada su me moj partner ili tata vodili do toaleta i kada me je mama hranila. Najveći deo vremena sam ležela, pakala, spavala i borila se sa mučninom – kaže Sara.
Doktor joj je dijagnostifikovao „hyperemeses gravidarum”, ektremni oblik mučnine u trudnoći. Taj oblik mučnine je potencijalno opasan po život, pa je Sarino stanje bilo pažljivo praćeno i rečeno joj je da će joj biti bolje u 12. nedelji.
– Bila sam uplašena, ali sam se radovala što će uskoro biti gotovo i što su mi dali lekove protiv mučnine. Ali oni mi nisu pomogli i u 5. nedelji trudnoće završila sam u bolnici zbog dehidratacije. Kući sam se vratila u malo boljem stanju, zahvaljujući jačim lekovima, ali sledećih nekoliko nedelja bilo je užasno. Svaki dan bih počinjala mučninom, a petkom bih išla u bolnicu. Jedne nedelje nisam mogla da zadržim u sebi ništa celih pet dana, a jednog dana mi je bilo muka 50 puta i povraćala sam krv. Osećala sam se kao da je nešto zaposelo moje telo – objašnjava ona.
Sara je sada ponosna mama preslatkog dečaka Džejsona…
Do devete nedelje trudnoće dehidratacija je postala opasna. Mogla je da bira steroide ili prekid trudnoće.
– Pričali smo o prekidu. Moja majka, kao i otac i dečko, nisu želeli da dovode moj život u opasnost. Ali mi smo mnogo želeli bebu, pa sam pristala na sterioide, iako sam znala da su oni potencijalni rizik za bebu – kaže ona.
Steroidi su smanjili broj povraćanja na 10-15 dnevno, ali je Sara počela da brine da je povredila bebu. U 12. nedelji nije bilo značajnih znakova poboljšanja.
– Doktor mi je radio akupunkturu. Nisam imala pojma da li funkcioniše, ali sam želela da pokušam. Grupa „Pregnancy Sickness Support” našla mi se više puta. Oni su odgovarali na moja očajna pitanja i tešili me. Do 20. nedelje, moj konsultant je potvrdio da je moj slučaj veoma redak, pošto sam još uvek imala problema. Poslednje nedelje trudnoće bile su najteže. Svakog trenutka mogli su da mi otkažu jetra ili bubrezi, a sve vreme sam se plašila najgoreg – priča Sara.
U 36. nedelji trudnoće vodenjak joj je pukao. Mučnina se nastavila kroz ceo porođaj.
– Čim se Džejson rodio, mučnine su prestale. Za nekoliko minuta osećala sam se dobro, a Džejson je bilo savršen, što je najvažnije. Rečeno mi je da žene sa ovim problemom obično padnu u postporođajnu depresiju, ali ja sam osećala samo euforiju što sam postala majka. I danas se osećam isto. Jedino mi je žao što ne mogu imati više dece, jer bi stanje u drugoj trudnoći bilo još ozbiljnije – kaže Sara.
Komentari (0)