Kad dete ima povišenu temperaturu…

Povišena temperatura je jedan od prirodnih načina obrane organizma protiv uzročnika infekcije, ona je simptom ili znak neke bolesti, a ne bolest sama po sebi. Najčešće predstavlja odgovor organizma na infekciju bakterijama, virusima, parazitima, no može biti i posledica manjka tečnosti u organizmu (dehidracije) ili pak primljene vakcine.

Najčešće pitanje kada se radi o povišenoj temperaturi kod dece glasi: kod koje temperature treba primeniti mere za snižavanje? Normalna temperatura merena rektalno je oko 37,5 °C, a pod rukom do 37 °C.  Ne preporučuju se mere za suzbijanje pri temperaturi nižoj od 38 °C, jer tada slabo deluju. No, ako živa poraste iznad 38 °C pod pazuhom, odnosno 38,5 °C rektalno, uvek je potrebno snižavati temperaturu. Dodatni simptomi koji mogu pratiti povišenu temperaturu, u zavisnosti od uzroka, mogu biti znojenje, treskavica, glavobolja, bolovi u mišićima, manjak apetita, dehidracija, opšta slabost. Posebno su na temperaturu osetljiva deca u dobi od šest meseci do pete godine života, zbog nezrelosti središnjeg nervnog sistema, pa ona pri povišenoj telesnoj temperaturi mogu odreagovati febrilnim konvulzijama, kratkotrajnim gubitkom svesti uz grčenje tela.

Jedna od metoda na koju roditelji često zaborave, a učinkovita je u borbi s temperaturom, jeste tuširanje deteta mlakom vodom. To znači da temperatura vode treba biti 2-3 stepeni niža od telesne temperature. Tuširanje mora svakako trajati najmanje 10 minuta, poželjno je i više, no, ako primetite da dete drhti i da mu je hladno, prekinite s tuširanjem. Tuširanjem se telo oslobađa viška topline i time se snižava telesna temperatura. Takođe su preporučljivi oblozi od ustajale vode koji se stavljaju na čelo, ruke i noge. Obloge treba promeniti kada se zagreju ili prosuše, nakon desetak minuta. Obloge treba primeniti tako da se dete umota u mokre, mlake oceđene komade tkanine , kao što su pelena, plahta ili peškir, od vrata do pete, i da se preko toga stavi deblji suvi peškir. Nakon 5 – 10 minuta sve se to skine i osuši koža.

Od lekova se za snižavanje temperature preporučuju paracetamol i ibuprofen. Dva su oblika paracetamola prikladna za decu, sirup i čepići. Prema uputstvima detetu dajte dozu leka u zavisnosti od njegovog uzrasta i težine. Paracetamol se kao sirup deci od 3 meseca do 1 godine daje 1/2 kašičice 3-4 puta na dan, deca do 5 godina uzimaju 1-2 kašičice 3-4 puta na dan, a deca do 12 godina mogu uzeti 2-4 kašičice 3-4 puta na dan. Čepići su obično od 120 ili 250 mg. Za dojenče dovoljna je polovina čepića od 120 mg, a za veće dete potreban je celi čepić. Lek se može ponoviti svakih 6 sati. Izuzetno razmak može biti i 4 sata, ali ne kraći. Za snižavanje temperature može se koristiti i lek ibuprofen koji je dostupan kao sirup. Paracetamol i ibuprofen se mogu kombinovati, no to bi trebalo svakako činiti prema uputsvima lekara.

Acetilsalicilna kiselina (andol, aspirin) se ne sme davati deci mlađoj od 12 godina jer postoji opasnost od mogućeg razvoja Reyevog sindroma, životno opasnog poremećaja koji uzrokuje upalu mozga i naglo nakupljanje masti u jetri. Zbog toga se deci najčešće daje paracetamol. Kod povišene telesne temperature telo gubi više tečnosti, stoga je potrebno piti puno tečnosti kako bi se izbegla dehidracija. Detetu je potreban odmor.

Lekaru ne treba uvek ići u prvim satima bolesti. Ako je temperatura jedini simptom, a opšte stanje deteta je dobro, i nema drugih znakova, primenite mere za suzbijanje temperature i pratite nakon toga detetovo stanje. Ako temperaturu međutim prati loše opšte stanje deteta, pogotovo ako se ne popravlja i nakon što ste lekom i na druge načina pokušali sniziti povišenu temperaturu, u tom slučaju idite kod lekara što pre kako bi pregledao dete. Javite se liječniku i ako povišena temperatura traje duže od 3 dana kod deteta starijeg od dve godine. Dete s temperaturom treba odmah odvesti na lekarski pregled ako je mlađe od tri meseca, ako je temperatura viša od 40 C, vrat je ukočen i prisutna je bol pri saginjanju glave prema napred. Dete treba svakako pregledati lekar ako ima jaku glavobolju, učestalo povraća, te otežano diše.

Osim temperature, kod deteta pratite i ostale znakove koji upućuju na promene u ponašanju ili izgledu, i to ponajpre disanje, kožu, stanje svesti. Ako uočite nešto neobično ili zabrinjavajuće, ili ako vam se učini da postoji i najmanja sumnja da je možda reč o stanju ili bolesti koje mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, odmah se javite lekaru. Poseban oprez potreban je kad su u pitanju novorođenčad i mala deca. Kod njih se razvoj bolesti može nekad odvijati vrlo brzo, u roku od nekoliko sati.