Teško buđenje, jutarnji umor koji ne prolazi tokom dana, tegobe su na koje se žali veliki broj ljudi, naročito u vreme smene godišnjih doba. Da nije u pitanju bolest, već stanje organizma prouzrokovano lošim navikama, potvrđuje profesor dr Ljubomir Pfaf, nutricionista.
– Nervna ili fizička iscrpljenost javlja se jer ćelije nemaju dovoljno energije: glukoze, kiseonika, ni vitamina i mineralnih materija – kaže dr Pfaf. – Osnovni uzrok su nepravilna ishrana i ritam života, fizička neaktivnost i svakodnevna nesigurnost za budućnost.
Naš sagovornik napominje da nikako ne treba čekati da umor sam prođe, već se mora promeniti način ishrane i ritam života. Osnovno je da se svakodnevno jedu sve namirnice, da bi organizam normalno funkcionisao.
Organizmu su neophodni proizvodi od žitarica – najbolje crni, ražani ili integralni hleb. Mleko i mlečni proizvodi ne treba da budu obrani, kao ni mladi sir.
– Mogu se jesti dva, tri belanca dnevno, a ako osoba nema obolelu žučnu kesu ili povišen krvni pritisak i jedno, dva cela jaja sedmično – dodaje dr Pfaf. – Poželjna su sva nemasna mesa, ali naš narod mora da stekne naviku da zbog omega tri masnih kiselina, A i D vitamina i joda, najmanje tri puta nedeljno jede ribu, poželjno morsku.
Treba dati prednost zelenom povrću, i to svežem ili barenom. Šećer i koncentrate treba izbegavati, ali je dozvoljeno uzeti kašičicu meda. Što se tiče industrijskih slatkiša, nisu zabranjeni, ali u tom slučaju mora da se poveća fizička aktivnost, da ne bi došlo do nagomilavanja masnog tkiva.
– Važno je shvatiti da jutarnji umor nije bolest, već stanje organizma zbog nedostatka „goriva” u ćelijama – napominje dr Pfaf. – Neophodne su svakodnevne šetnje u prirodi, najmanje 30 do 40 minuta. Veoma je bitno i kada se ide na spavanje, zna se da je za san najvažniji period od 22 do 02 časa. Tada se u najvećoj meri luči serotonin i regeneriše se mozak.
Što se tiče pića, prednost treba dati mineralnim vodama, a ako nekom smeta gazirano, dovoljno je pustiti da ugljen-dioksid ispari. Od pića se još preporučuju negazirani voćni sokovi, a uz obrok jedan decilitar crnog vina.
Kako naglašava dr Pfaf, dugo „robovanje” lošim navikama i nezdravoj ishrani, može da dovede do nagomilavanja toksina u telu, poremećaja rada pankreasa, šećerne bolesti. Ako obroci nisu redovni, već posle tri, četiri sata od obroka dolazi do pada šećera u krvi, smanjene koncentaracije, znojenja ruku, nervoze, pa i nesvestice.
Doručak najvažniji
Doručak je najvažniji obrok, naglašava dr Ljubomir Pfaf. Poželjno je da se taj obrok sastoji od mleka, mlečnih proizvoda, integralnog hleba, šunke i nekog voća, najbolje jabuke. Obavezno je pet obroka: doručak oko osam, užina oko 11, ručak između 14 i 15 sati, voćna užina oko 17 i večera oko 20 časova. da bi se izbegla jutarnja malaksalost, oni koji idu na spavanje posle ponoći, treba pre odlaska u krevet da pojedu oko 200 g voća, najbolje jabuka.
Komentari (0)