Pad energije, gubitak koncentracije, teško varenje ili nadimanje – sve su to posledice nepravilnog unošenja namirnica u organizam. Nekad se čudite kako to da ste opet gladni a nedavno ste jeli.
Razlog je jednostavan: telo šalje poruku da niste jeli ono što je njemu zaista potrebno, već nešto drugo, ono što vam je bilo najslađe ili najlakše – objašnjava dr Branka Mirković, nutricionista. – Dakle, uneli ste nešto što ne podmiruje potrebe vašeg organizma.
Ako želite da se osećate dobro, da ste puni energije, budete zdravi morate iz korena promeniti svoj stav o hrani. Hrana je neuporedivo važnija od nečega što jedete iz uživanja ili da biste utolili glad. Hranu uzimate svakodnevno najmanje tri puta dnevno na dan.
Svaki put kada jedete, kao da ste uzeli lek, koji u narednih četiri do šest sati može uticati pozitivno ili negativno na vaše telo. Kao što svaki lek ima svoju terapeutsku dozu i, da bi delovao, unosi se u određenim razmacima, isto je i sa hranom jer mora da održava pre svega hormon insulin. Ključ je u održavanju dosledno zdrave ravnoteže u svakom obroku i naravno u toku dana.
šta obrok treba da sadrži
Svaki obrok bio mali ili veliki mora da sadrži prirodnu ravnotežu makronutritivnih elemenata belančevina, ugljenih hidrata i masnoća koje će napraviti povoljnu hormonalnu reakciju u organizmu posebno insulina i glukagona. Od toga zavisi da li se osećamo dobro ili loše.
Da bi ovo postigli, potrebno je samo malo prilagoditi sadašnje navike u ishrani, koje će vam doneti velike prednosti u obliku opšteg zdravstvenog stanja, zadovoljstva i idealne telesne mase. Da biste to postigli, dovoljno je pridržavati se jednostavnih pravila.
Belančevine
Prvi korak je znati dnevne potrebe belančevina prema kojima se sve drugo određuje. Bez obzira na izvor belančevina, količina zavisi od vaše težine, procenta masnoće u vašem telu i vaše telesne aktivnosti.
Belančevine ili proteini pretežno su životnjskog porekla koje se smatraju proteinima prve klase, ali mogu biti i biljnog koji se smatraju proteinima druge klase. Belančevine životinjskog porekla sadrže veći broj esencijalnih aminokiselina i zato se smatraju nutritivno vrednije ima ih u mesu, mleku, jajima.
Odraslim muškarcima i ženama zdravim i radno aktivnim potrebno je oko gram belančevina na jedan kilogram telesne mase. Veoma lako i jednostavno možete izračunati. Okvirni odnos između količine hrane i grama belančevina je jedan prema četiri, a to znači da 200 grama mesa ima oko 50 grama belančevina, pošto meso nije glavni izvor, i sigurno jedete u toku dana jaja, mleko ili mlečne proizvode videćete da našem telu i ne treba toliko hrane koju unosimo.
Bitno je znati da bi belančevine ostale u mesu, neophodna je nagla i brza termička obrada, ili meso se stavlja na jak izvor toplote, gril, naglo pečenje ili prženje na malo masnoće, a kod dinstanja belančevine izađu u sok od pečenja zato je veoma ukusan, ali i mastan pa još ako ga jedemo sa hlebom ili krompirom to je nezdravo.
Kuvano meso
Ako meso stavimo u hladnu vodu, supa je ukusna jer su belančevine u njoj i zato se preporučuje kao hrana ako neko ima probleme sa varenjem ili crevima, ali meso je „prazno“, odnosno izgubilo nutritivnu vrednost. Zato imajte na umu da prisustvo belančevina u nekoj namernici zavisi od temperature na kojoj je ta namirnica spremljena.
Meso kuvano na pari ili pečeno na vrelom vazduhu su izuzetno zdrava i ukusna, zato mese pečeno na ražnju ili ispod sača ima tako čaroban ukus. Pošto nismo uvek u mogućnosti da tako obrađujemo meso a danas postoje razni kuhinjski aparati, odnosno roboti koji rade po principu vrelog vazduha a i dodataka za šerpe i posebnih aparata na paru veoma lako i jednostavno možemo da pripremamo takvu hranu.
Uvek imajte na umu da prepečena mesa, suviše kuvana, dinstana, pržena, a da ne govorimo o dubokoj masnoći, nisu preporučljiva.
Komentari (0)