Nedostatak joda u organizmu uzrokuje smanjenu funkciju štitaste žlezde, hipotireozu, i gušavost, porast masnoća u krvi i telesne mase, slabi srčani rad i dovodi do malokrvnosti, opšteg umora, zatvora i smanjenja intelektualnih, radnih i seksualnih kapaciteta i funkcija. Kod dece je nedostatak joda u ishrani najčešći uzrok smanjene inteligencije, slabijeg školskog uspeha i niskog rasta.
Joda ima najviše u hrani iz mora, a među njima su najbogatije zelene i plave alge, rakovi, školjke i riba, jodirana kuhinjska so i mineralne vode koje u sebi sadrže prirodno rastvoren jod. Naš organizam najbolje ga iskorišćava unesenog u vidu tečnosti.
Važnost joda
Dokazano je, da je jod jedini mineral koji direktno utiče na pamćenje odnosno na mentalni i fizički razvoj ljudi. On poboljšava mentalnu aktivnost – redovno unošenje joda može poboljšati koeficijent inteligencije (ILJ) deteta čak i do 15 odsto, a kod odraslih ljudi obezbeđuje bolju koncentraciju, funkcionisanje tiroidne (štitaste) žlezde, kvalitet kose, kože, zuba i noktiju!
Gubitak koncentracije može da bude signal da organizmu nedostaje jod, pa njegov nedostatak u dužem periodu može da izazove teže zdravstvene probleme kao što su mentalna zaostalost kod male dece ili smanjena mentalna sposobnost kod odraslih, nizak rast i deformacija kostiju, gušavost…
Zdrava trudnoća
Svaka trudnica i mama mora da vodi računa o svakodnevnom unosu joda, i zbog svoje bebe, a i zbog sebe same. Dnevne potrebe joda su veoma male – svega 150 milionitih delova grama za odraslog zdravog čoveka i 200-300 mikrograma u periodu trudnoće i dojenja.
Najvažniji period u kom nedostatak joda uzrokuje doživotnu mentalnu i fizičku zaostalost je fetalno doba i prve tri godine života – to je period najintenzivnijeg razvoja organizma, naročito mozga.
Komentari (0)