Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji zapadnu u nevolje

Iz pera slavnoga Jespera Jula nedavno je izašla knjiga „Kako biti vođa vučjeg čopora” koja se bavi promenama u pristupu odgoju dece. Danski psiholog dotakao je nekoliko važnih tema kada je u pitanju odgoj dece i tako svima nama jednostavnim jezikom održao lekciju o uspešnom roditeljstvu.

Na predavanju održanom u Zagrebu govorio je o vođstvu u porodici. Vođstvu koje je deci neizmerno potrebno, ali koje roditeljima nije nimalo lako da uspostave. Najvažniji faktor, smatra Jesper Jul, jeste lični autoritet koji se mora temeljiti na osećaju sopstvene vrednosti, samopoštovanju, samopouzdanju i roditeljskoj sposobnosti da shvati lične vrednosti i granice, ali da pritom ne podlegne iskušenju da sam sebi pridaje preveliku važnost.

Za roditelje nije dobro da o samima sebi pričaju kritički i da se osećaju bespomoćnim. Odgojiti zdravo dete možemo samo ako se osećamo kompetentnim i vrednim, a ne bespomoćnim. U kojoj meri će dete razviti osjećaj vrednosti gotovo potpuno zavisi od roditeljskog vođstva.

Pre nego što krenemo da učimo dete da bude odgovorno, važno je da postanemo odgovorni sami za sebe, smatra Jul. Recimo, ako nas dete naljuti, odgovorno bi bilo da u takvoj situaciji pokažemo ko smo (ako smo ljuti, da to i pokažemo) i kažemo: „Ovo što si sad uradila, jako me je naljutilo.” Međutim, važnije je razumeti sopstvenu ljutnju i detetu zbog toga ne „nabijati” osećaj krivice. To ne znači da ne treba da krenemo u rešavanje problema koji je nastao, već je važno krenuti u razgovor o tome kako je detetu i kako se mi osećamo i potom tražiti rešenje. To je tajna uspeha!

Danas postoje dve vrste roditelja koje zapadnu u nevolje: roditelji koji grčevito pokušavaju da zadrže uvrežene načine postavljanja granica i roditelji koji se ograđuju od stroge i autoritarne forme, ali teško pronalaze nove načine. Prva grupa roditelja smatra svoju decu buntovnom i drskom, a u drugoj deca preuzimaju kormilo porodice i počinju da upravljaju. Oba ova primera su destruktivna i nezdrava, i za decu i za roditelje, ističe Jul. Kako postaviti granice u vaspitanju? Granice više ne treba da se postavljaju kao električna ograda oko dece, nego kao lične granice odraslih. Umesto da se roditelj zapita: „Šta je najbolje za moje dete?”, neka se zapita: „Šta je najbolje za mene – i kako će se to odraziti na moje dete?” Sami sebe treba da zapitamo ko sam ja i ko je moje dete?

„Našoj deci ne trebaju savršeni roditelji, nego živi roditelji, oni koji znaju ko su i koje su im vrednosti”, zaključio je Jesper Jul.