Znate li da skoro sve što ste znali o dohrani beba uopšte nije tačno? Prvo što nije tačno je to da je bebin želudac super osetljiv na namirnice poput jaja. Znate li da bebe i Iranu, primera radi, dohranu počinju upravo s jajem nad čime bi se majke s ovih prostora zgražavale. A ne moramo ići čak ni toliko daleko, jer bebe u Nemačkoj, za svoj prvi obrok čvrste hrane najčešće dobijaju finu supicu od mesa. S mesom, naravno!
Danas su na snazi skroz nova pravila o dohrani odojčadi koja kažu tačno ovako – dajte svojoj bebi što god hoćete, nešto što je tipično za podneblje u kojem živite. Nešto što će biti sastavni deo bebinih kasnijih prehrambenih navika. To može biti voće ili povrće, na to smo se manje više navikli, ali to stvarno nisu jedine dozvoljene “prve” namirnice! Zapravo, ne postoji pravilo koje kaže ovo mora biti prva namirnica. Danas je sve drugačije”, zaključila je Tena Niseteo, klinički nutricionista, Klinike za dječje bolesti Zagreb.
Sve se promenilo otkako su objavljene dve velike studije nama eminentnih institucija – Svetske zdravstvene organizacije i Evropskog društva za dečju gastroenterologiju, hepatologiju i ishranu koje identično savetuju roditeljima – dohrana vaše bebe može da počne od šestog meseca namirnicama koje su svojstvene vašem podneblju i prehrambenim navikama u porodici.
“Nekada se stvarno smatralo da je dečji organizam jako osetljiv, ali nije, on je pje svega prilagodljiv i jako dobro osposobljen za preživljavanje. Uostalom, ako samo pogledamo različite navike dohrane u svetu videćemo upravo to – bebe su svugde u svetu iste, a hrane se nekad sasvim različitim namirnicama. Zaključak? – Bebe mogu da jedu (skoro) sve pa im i prva namirnica može biti različita od onih koje su godinama bile obavežne u našim tablicama ishrane.
Kod nas se uglavnom počinje voćem ili povrćem. Jabukama, šargarepama i to može i dalje da bude smernicama roditeljima, posebno zato što je voće i povrće odličan izvor vlakana, rastvorljivih u vodi, što je super jer će omekšati bebinu stolicu i pomoći joj da se lakše privikne na uvođenje čvrste hrane. Ali zato to ne mora nužno biti jabuka ili kruška. Sezonsko voće je najbolji izbor, a barem sada naše tržište ne oskudeva. Breskve, šljive, višnje, trešnje… blitva, tikvica… birajte! Nećete ni sa čim pogrešiti. Čak ni mahunarke nisu zabranjene, iako, hajde, možda ne baš za prvu namirnicu.
A ako vam je dilema kupovna kašica ili voće/povrće, izbor bi uvek morao biti na prirodi. Mnoge mame boje se hemikalija s kojima se ono šprica, no zato je bebama najbolje dati voćku koja je dobro tretirana, odnosno oprana, oguljena, čak malo i prokuvana. Zato se nikada nemojte bojati ni ako uzmete za voćku koja nije tradicionalno naša, koja je na naše tržište stigla dugim putem, brodovima, poput avokada, samo neka tretman bude isti i bez bojazni je možete dati svojoj bebi.
Uostalom, mnogi prave famu oko prskanog voća i povrća pa zato više veruju kupovnim kašicama, ali bananu recimo vole da daju svojoj bebi. A baš su banane jedne od “opasnijih” jer svi mi jako dobro znamo kako banane brzo sazrevaju kada ih kupimo, a zamislite onda kako uspevaju da ih očuvaju da uopšte stignu do nas. Svaka banana koja je ubrana na plantaži tamo negdje u Aziji treba proći stotinu ruku i skladišta i zato su tretirane s ogromnom količinom hemikalija plus što na sebi još imaju i čitav niz bakterija od prljavih ruku i skladišta. A opet, mnogi o tome ne razmišljaju kada je ogule i daju bebi da jede. Zato je danas totalno nevažno govorimo li o našoj domaćoj breskvi ili mangu, avokadu.
Jer ako se dobro opere u vrućoj vodi, oguli ili malo prokuva, svaka će namirnica biti dobra. Uostalom, laganim prokuvavanjem namirnica neće izgubiti vredne nutrijente, a biće lakše probavljive vašoj bebi. Posebno ako pričamo o namirnicama koje su bogate zdravim vlaknima.”
Komentari (0)