Mucanje je poremećaj govora koji najvećim delom ima psihološko poreklo. Pristup rešavanju problema je kompleksan, što znači da u lečenju, uporedo sa logopedom, učestvuje i psihoterapeut.
Ovaj problem se u zavisnosti od tipa mucanja rešava različitim metodama – objašnjava za „Alo!“ defektolog-logoped Ranko Vuković. – Psihoterapija je obavezni deo tretmana, kao i savetovanje pacijenata i roditelja, u okvirima osnovnih principa porodične terapije.
Tipovi mucanja
– Fiziološko
Svako dete prođe kroz fazu fiziološkog mucanja. To je normalni razvojni put i traje od 20 do 40 dana. U periodu između druge i četvrte godine života dete savladava oko 2.500 gramatičkih oblika. Potpuno je prirodno da tokom procesa učenja svih gramatičkih pravila mališan greši i „sapliće se“ u govoru. Suviše brižne majke upadaju u zamku preterivanja, pa se dešava da iskompleksiraju dete. Mališan pod uticajem treme i preterane pažnje počne da ponavlja slogove i glasove, što podseća na mucanje, ali to nije.
– Primarno
Kada se majka sutradan i u narednom periodu koncentriše na eventualna ponavljanja, fiziološko mucanje preraste u primarno.
– Abruptna mucanja
Ovo su iznenadna mucanja koja se javljaju pod uticajem intenzivnih strahova i doživljaja (duže odsustvo majke, ujed pasa, nasilničko ponašanje u porodici…)
– Klonična mucanja
Sama reč klonus znači podrhtavanje i odnosi se na mucanja koja su odraz nesigurnosti.
– Tonična mucanja
Podrazumevaju blokadu govora koja se obično javlja na kritičnim glasovima, plozivima (PB, TD i KG). To su glasovi koji ionako zahtevaju da se tonus mišića i govornih organa podigne. Kada se na taj napor doda još i strah, koji još više diže tonus, dolazi do blokade.
Kako se leči?
Mucanje se leči isključivo vežbanjem:
– vežbe disanja
– vežbe relaksacije(opuštanja)
Vežbe disanja
– švarcova metoda – podrazumeva udah i pasivni izdisaj, na čijim „leđima“ se izgovara reč, da glatko iscuri.
Mucanje se najčešće dešava na jednoj reči u rečenici. Kada se uz pomoć pasivnog izdisaja prevaziđe ta prepreka, dalji govor glatko teče. Osobe koje mucaju imaju sposobnost da u osam od deset slučajeva znaju kada će zamucati. Ta činjenica se upotrebljava i u terapiji.
– Brajovićeva metoda – podrazumeva čitav niz vežbi i najefikasnija je kod najtežih mucanja, koja su praćena tikovima. Ovaj kompleksni metod podrazumeva istovremeno pisanje i pevanje glasova, što je i odlična vežba koncentracije.
– Frejzerova metoda – podrazumeva dopunjavanje rečenice.
Logoped izgovori četiri reči jedne rečenice, a pacijent dopuni petu. Svakim ponavljanjem, pacijent izgovara po reč više, dok na kraju ne izgovori tečno celu rečenicu.
Vežbe relaksacije
Podrazumevaju opuštanje celog tela, kao i specifičnih regiona (lica, jezika i grla). Pacijent zažmuri i počne da opušta deo po deo tela. Relaksacija kreće od palca na nozi i tako sve do čela. Kada se to završi, prelazi se na specifične regione: usne, jezik i grlo. Vežbe relaksacije su prethodnica ili dopuna metoda disanja.
Poremećaji govora:
1. Dislalije
– omisije – izostavljanje glasa
– supstitucije – zamene glasova (umesto ljuljaška – jujaška)
– distorzije – deformisanje glasova (umesto š – reći ćete š koje curi preko celih usana, pa se dobija akustični utisak šuškanja)
Distorzije se dele na:
– Interdentalni sigmatizam – izgovaranje glasova tako što se jezik postavlja između zuba;
– lateralni sigmatizam – izgovaranje glasova tako što vazdušna struja teče obodom jezika, vazdušna struja otiče sa bočne ivice jezika;
– nazalni sigmatizam – određena grupa glasova se izgovara na nos, adentalni sigmatizam – umekšavanje glasova (podseća na maženje).
2. Nazalizacije
– Rinolalia aperta – otvorena rinolalija koja podrazumeva fizički nedostatak, najčešće rascep usana i nepca. Vazduh ne može da ide svojim prirodnim tokom, kroz usta, već otiče kroz nos)
– Rinolalia klauza – zatvorena rinolalija, dete ne može da izgovori M, N i Nj. To su glasovi koji se izgovaraju kroz nos, ali pošto dete to ne može da izvede, pa M liči P, N na D i Nj na Lj.
3. Mucanje
4. Tahilalije
– Patološki ubrzan govor.
– Tahifemie – jače izražen ubrzani govor
– Bradilalie – patološki usporen govor
5. Disartrije
– Organski nedostatak, i to na planu neurologije. Može da se manifestuje kroz mucanje, jecajući govor kroz slogove. Disanje je plitko i nedovoljno.
Poremećaji jezika:
1. Alalije
– zastoj u razvoju govora (deca koja izgovaraju do pet reči)
2. Afazije
– gubitak govora usled šloga
3. Disfazije
– mogu da budu posledica blažeg šloga ili poremećaja u razvoju jezika
Komentari (0)