Dete u vrtiću provodi dobar deo dana i jako je važno kako se u njemu oseća. Podjednako je važno da dete prihvati socijalno i fizičko okruženje vrtića, kao i da vrtić na pravi način dočeka dete i pripremi se za njegov dolazak i učini šta je potrebno da dete tu promenu što bolje doživi – ovako za „Blic” priča pedagoškinja i pomoćnica direktora predškolske ustanove ”Kreativno pero” Ljubica Ilić Vojnović, koja ističe da je jako bitno odabrati vrtić po meri deteta i porodice.
Roditeljima koji, na primer, planiraju da upišu dete u predškolsku ustanovu, ona savetuje da je prvo posete, a zatim i da obrate pažnju na detalje koji će im otkriti kakva je kultura tog vrtića, odnosno koliko bi dete u njoj moglo da napreduje.
.jpg)
Kako se shvataju deca i roditelji
Ljubica ističe da se već po ulasku u vrtić i načinu na koji su roditelji i deca dočekani, može naslutiti u kom smeru se kultura tog vrtića razvija.
– Važno je da se od samog ulaska roditelji i deca osete dobrodošlim, da postoji osoba koja će ih dočekati, uputiti… Da u vrtiću postoji neki prostor za roditelje, gde mogu da sednu, sačekaju, da se sa nekim konsultuju i posavetuju. Ovo su sve znaci koji ukazuju na to kako se shvata uloga roditelja, da li je on samo ”puki korisnik” ili istinski učesnik kulture vrtića, neko ko je pozvan da učestvuje u radu i kreiranju programa – priča sagovornica „Blica”.
Poruke na oglasnoj tabli i izloženi radovi dece, samo su neki od detalja kojima mame i tate uglavnom ne pridaju posebnu pažnju, ali koji ipak mogu mnogo toga da poruče o načinu na koji vrtić i zaposleni posmatraju mališane i njihove roditelje.
– ”Izmirite svoje dugovanje” nije prva poruka na koju bi roditelji trebalo da nailaze kad uđu u vrtić, jer to govori da vas gledaju samo kao korisnika, a zapravo vi tu dovodite svoje dete, nešto što je vama najvažnije. Sve su to neke sitnice i detalji koji se kasnije zaista održavaju u svesti zaposlenih u vrtiću, koje će uticati i na njihovo ponašanje. Takođe, možete obratiti pažnju i na dečje radove koji su obično izloženi u hodniku, da li su oni tu samo kao ukras, ili zaista reprezentuju šta se sve radilo tokom boravka mališana. Ponekad je očigledno da su vaspitačice uradile najveći deo, samo kako bi to lepo izgledalo, a da deca nisu ni učestvovala u tom procesu – objašnjava Ljubica.
Fleksibilnost ustanove
Kako su roditelji najznačajniji odrasli u životu deteta, ustanova bi trebalo da im pruži ruku saradnje, kao i određenu fleksibilnost i mogućnost pregovaranja.
– Bitno je da termini roditeljskih sastanaka i aktivnosti u kojima se predviđa njihovo učešće nisu fiksni, jer je u današnje dinamično vreme moguće da roditelju određeno vreme neće odgovarati. Pozivi ne moraju biti upućeni samo roditeljima, jer su deci važni i ujaci, babe, dede… Detetu će jako teško pasti ukoliko bude samo na radionici u kojoj je predviđeno i prisustvo roditelja, to će čak osetiti i druga deca – ističe ona.
Bitno je i mišljenje deteta
Mišljenje deteta je takođe faktor koji bi trebalo da se uzme u obzir u izboru vrtića, naročito kada je dete nešto starije. Roditelj je taj koji donosi konačnu odluku, ali bi trebalo i da vidi detetovu reakciju.
– Bilo bi dobro da i dete vidi kako se mu dopada taj prostor, dvorište, da oseti kakvi su materijali koji se koriste, da li mu se dopadaju osobe koje tu rade. Trebalo bi da u pregovoru sa detetom nađu adekvatan vrtić, koji možda neće biti najbliži, ali koji će zadovoljiti neke druge faktore koji su važni, jer je ipak vrtić prva ustanova u koju dete dolazi iz porodice – kaže Ljubica.
Odabir adekvatne ustanove roditeljima možda predstavlja olakšanje, ali za mališane ono znači jedan novi početak, u kojem je ključna podrška odraslih.
– Važno je da roditelji afirmativno govore o vrtiću, da pominju igračke, drugare, vaspitačice, kako bi dete shvatilo i naviklo se da je to sada deo njegovog svakodnevnog odrastanja i kako bi se osećalo pozvanije da iskaže svoja osećanja. Odnos koji se tada razvije kasnije će se preneti i na ostale nivoe školovanja – kaže Ljubica.
Kultura vrtića
– Pri odlasku u različite vrtiće, osetila bih i različitu atmosferu – negde se osetim dobrodošlom, a negde da mi je potrebno više upućivanja. Kultura vrtića je zapravo sve ono što se dešava, a što postaje vidljivo kroz određene obrasce, modele, sistem vrednosti, uloge koje se pripisuju deci… Kako bi neki autori rekli, to je ”vazduh koji oni koji u njoj žive udišu, a kojeg su na određeni način nesvesni” – objašnjava Ljubica, kojoj je zbog izuzetnih akademskih postignuća, proaktivnog stava i krativnosti, Fondacija Novak Đoković dodelila stipendiju za doktorske studije na Filozofskom fakultetu, gde će dublje istraživati uticaj kulture vrtića na predškolsko obrazovanje.
Izvor: Blic.rs
Komentari (0)