Iz hiljadu pokušaja IVF rodi se 300 beba

Profesor dr Eliana Garalejić, načelnik Odeljenja za vantelesnu oplodnju Ginekološko klinike „Narodni front” u Beogradu, za „Politiku” kaže kako je sterilitet veliki individualni problem, ali i problem društva. 

– Zbog problema neplodnosti pomoć traže svi: ljudi iz urbanih sredina i fakultetski obrazovani, ali i oni sa sela. Obično su samo uzroci steriliteta drugačiji. Žene koje rade u polju češće dobijaju zapaljenja jajnika, zatvore se jajovodi, što onemogući začeće, dok su u gradskim sredinama pacijentkinje češće starije žene, koje su roditeljstvo čekale dok završe školu i profesionalno se dokažu, pa je kod njih uzrok steriliteta češće manjak jajnih ćelija, hormonska neravnoteža ili neka bolest – kaže naša sagovornica. 

Kod muškaraca uzrok steriliteta je znatno lakše otkriti, uz pomoć spermograma i ponekad uzimanjem briseva. Uprkos ekonomskim teškoćama našeg zdravstva i države, dr Garalejićeva kaže da postoji mnogo argumenata da se plaćaju pokušaji oplodnje o trošku Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja (RFZO). 

– Jedan pokušaj vantelesne oplodnje državu košta oko 3.000 evra, a često ne može sve da bude rešeno u prvom pokušaju, zbog stresa u kojem se par nalazi. To je najbolja investicija, jer nama ništa ne vrede autoputevi, fabrike ili škole, ako se ne rađaju bebe. Svi političari kažu da im je cilj povećanje nataliteta, zato ovakvo lečenje treba omogućiti većem broju ljudi koji žele da to urade, a sami ne mogu da finansiraju – kaže dr Garalejićeva. 

Ona dodaje da bi idealno bilo da država plaća onoliki broj pokušaja koliko lekar smatra da je potrebno, naravno, uz uzimanje u obzir ekonomskih prilika. 

Drugo pogrešno razmišljanje je očekivanje da uspe svih 1.000 ili 2.000 plaćenih pokušaja vantelesne oplodnje. 

– Ovakva računica nije realna, jer to nije moguće ni u prirodi, a vantelesna oplodnja je čak prevazišla maksimum koji se događa u prirodi. Svaka treća žena koja započne ciklus vantelesne oplodnje i kod koje je uspeo embrio transfer – rodi dete. Od hiljadu pokušaja kod 30 odsto dolazi do uspeha: rađa se i više od 300 beba, jer su česti blizanci, pa i trojke. Samo u GAK „Narodni Front” rođeno je više od 500 beba iz vantelesne oplodnje za šest godina – kaže naša sagovornica. 

Više od ovog broja, kaže naša sagovornica, nije realno očekivati, jer sve jajne ćelije i spermatozoidi nisu uvek zdravi. Ili, iako bebe, pod mikroskopom izgledaju briljantno, imaju neki genetski problem koji ne može da se otkrije, a kad priroda prepozna da nešto nije u redu, ona to zaustavi. 

Uspeh zavisi od znanja ekipe i od uslova: prostora, aparata i najkvalitetnijeg potrošnog materijala i lekova. Znanje i iskustvo tima je, po tvrdnji dr Garalejićeve, veoma bitan faktor, jer ove procedure ne smeju da ugroze zdravlje žene. 

Ona kaže da u toku procedure može da nastane niz komplikacija, uključujući i smrt, jer događa se da žena nekada ne zna da ima još neki zdravstveni problem, ili prećuti srčanu manu ili drugu bolest. 

– Važno je da se prošire oni centri koji dobro rade. Jer, nije ista cena vantelesne oplodnje kada vam svaka druga žena ostane trudna ili ako ostane tek svaka peta. Optimalno po evropskim kriterijumima trebalo bi da se radi 7.000 vantelesnih oplodnji u Srbiji, a radi se najviše 2.000 – kaže naša sagovornica. 

Dr Garalejićeva tvrdi da će žene koje su dobro organizovane, sva potrebna ispitivanja i analize završiti za dve do tri nedelje, a muškarci za jedan dan. Ova lekarka smatra da je vreme i da Srbija dobije prvu banku jajnih ćelija i da se donesu zakon i podzakonski akti koji dozvoljavaju i takvu vrstu oplodnje. 

– Struka je to već tražila. Ogroman broj parova uzima bolovanje, izostaje sa posla, odlazi u inostranstvo, plaća stranim klinikama – objašnjava naša sagovornica.

Program vantelesne oplodnje o trošku RFZO ograničen je samo na žene koje nemaju dete, a postoji veliki broj žena koje imaju jedno dete, na primer, iz prvog braka, ali ne mogu da ostanu trudne u drugom braku, pa nisu kandidati za vantelesnu oplodnju o trošku RFZO.