Italijanke sve češće postaju majke doniranom spermom – preko pošte!

Mnogi italijanski parovi odlučuju se na vantelesnu oplodnju koja je odobrena „Zakonom 40” iz 2004. godine. I mnoge Italijanke koje nemaju životnog partnera, najčešće sa 40 i više godina, sve više se podvrgavaju vantelesnoj oplodnji u inostranstvu. Ili preko pošte.

U Italiji žena koja nema partnera ne može da se podvrgne vantelesnoj oplodnji, tako da sve veći broj Italijanki odlazi u Španiju ili naručuje spermu poštom.

Španija je zemlja koja je prvi izbor Italijanki, jer omogućava pristup svim ženama, bez obzira na godište (psiholozi u Italiji savetuju da se toj proceduri ipak ne podvrgavaju osobe koje imaju više od 48-50 godina), i bez obzira na to da li su same ili u vezi, i da li su hetero ili homoseksualnog opredeljenja.

Španija je prvi izbor i zbog vrlo velike medicinske pažnje i potrebne sigurnosti oko donacije sperme i zrelih jajnih ćelija (oocita). No, logistički je sve to teško izvesti, a i cena je mnogo veća nego naručiti spermu donatora, tj. oca budućeg deteta onlajn. I sačekati poštara.

U Danskoj postoje mesta otvorena za sve one koji žele da postanu roditelji, bez obzira na to kom polu pripadaju i da li su u vezi. Iz banke podataka, tj. sperme, moguće je odabrati donatora, naručiti spermu i sačekati otprilike tri dana da stigne na kućnu adresu.

U paketu se nalazi bočica u polistirenskoj posudi punoj suvog leda, sa špricom i uputstvima za samostalnu oplodnju.

U Italiji tolerišu slanje sperme poštom na kućnu adresu, iako zakon u ovoj zemlji zabranjuje asistiranu oplodnju osobama bez partnera. Partnera možete izabrati onlajn, ukoliko vam se dopadnu njegove psihofizičke karakteristike, ali i glas koji možete čuti zahvaljujući MP3 fajlu.

Tamo možete pronaći informacije i da li ta osoba već ima porodicu i decu, o njenom obrazovanju i poreklu, koju boju očiju ima, koliko je visoka. Uz dodatnu naplatu dobijate i njegovu fotografiju i rukopis ukoliko želite da vam ga neko protumači.

Na hiljade donatora prisutnih u katalogu, svaki put kada donira spermu, dobija 33 evra, a u Danskoj se savetuje donatorima da nemaju više od dvadeset petoro dece. Ipak, svaka zemlja postavlja svoje limite, a ukoliko želite da određena osoba bude ekskluzivno vaša, u smislu da ima dete samo sa vama, možete kupiti sve epruvete koje je ta osoba donirala.

To svakako ne znači da ta osoba kasnije neće imati svoje vlastito dete dobijeno na drugi način. Taj muškarac obavlja preglede koji ga klasifikuju kao Mot20 (20 miliona spermatozoida u mililitru) ili Mot50, kao i Mot50+ (oni koji garantuju najveći uspeh).

Cena slanja poštom zavisi od toga kako želite da vam stigne epruveta; ukoliko izaberete suvi led, cena je oko 180 evra, ako se pak izabere tečni azot, onda košta oko 220 evra. Kada se saberu sve komponente koje se uzimaju u obzir, cena je u rasponu od 800 do 1.000 evra, a nekad i mnogo više.

Donator koji ne bira privatnost ostavlja mogućnost da mu se nakon navršenih 18 godina njegovo, do tada nepoznato dete, javi. Jedna od Italijanki je izjavila za medije da svakako nije tako lako ostati u drugom stanju te da je potrebno biti uporan i imati novac koji želite da uložite.

Potrebno je odlediti seme, napuniti njime špric, zatim ga jako duboko i delikatno uvući i polako ubrizgati njegov sadržaj, i ostati nepomična oko 30 minuta. No, deo sperme se lako može izgubiti, a stručnjaci savetuju aplikaciju bar jednog mililitra.

Preporuka je da se špric sa svojim sadržajem odnese u neku od klinika, ne bi li se izvršila intrauterinska oplodnja. No, to u Italiji nije moguće pa se onda Italijanke snalaze u stilu „Uradi sam(a)”.

Jedna od intervjuisanih žena je izjavila da je njoj bilo potrebno osam epruveta i da su na to sigurno uticale i njene godine (45).

Ukoliko posetite neki od sajtova ovog tipa, imaćete utisak da kupujete u nekoj od mnogih onlajn-prodavnica poput „Amazona”. Samo što se ovde praktično kupuje otac vašeg deteta.

Boja kose, boja očiju, krvna grupa, rasa, karakter, porodično stablo, posao, familija, hobi, fotografija na kojoj su donatori kada su bili deca, ambicije, glas, rukopis.

Koliko platite – toliko informacija i dobijete. U jednom intervjuu direktor jednog danskog instituta za reproduktivne ćelije rekao je da su oni neka vrsta sajta za upoznavanje kakvih je mnogo, samo što se kod njih odmah prelazi na konkretnu stvar: „Mi smo kao sajt za upoznavanje, ljudi se sretnu, upoznaju se na neki način, odaberu se. Baš kao u normalnom životu”.

Trgovina poštom u Italiji raste sve više, ali još ne dostiže svetske standarde, gde se naručuje i do 100 epruveta na dan. U banci u Kaliforniji je moguće uz pomoć aplikacije otkriti i kako će izgledati vaše dete kada odraste.

Što se danske banke sperme tiče, potrebno je da se budući donatori podvrgnu lekarskim pregledima i da bar jednom sedmično odlaze u laboratoriju u gradu Orhusu u provinciji Jutland. Oni za to nisu plaćeni, već im se plaća samo trošak puta oko 33 evra.

Šta reći jednog dana detetu, zavisi od svake majke. Italijanski psiholozi kažu da im se žene najčešće obraćaju u momentu kada deca počinju da postavljaju pitanja o tome ko im je otac.

Neke odluče da kažu istinu, nekima to teže pada. Mnogi ljudi se zgražavaju nad „svetom u kome živimo” u kome tradicionalna porodica skoro da više i ne postoji. U svetu u kome će biti moguće sresti svog brata ili sestru, a da to i ne znate.

Iako su šanse minimalne, ipak nije nemoguće da se braća i sestre, ne znajući za krvno srodstvo, zaljube, izjavljuju mnogi Italijani, pitajući se šta bi se onda desilo.

Mnogi se mršte na sliku žene koja sama radi ono što bi u svojoj spavaćoj sobi trebalo da radi sa svojim partnerom, dok drugi smatraju da svako ima pravo da radi šta želi: donator da donira svoje seme, a žene da ga kupuju kao kada biraju par cipela.