U istraživanju u kojem je učestvovalo ukupno 2470 mama, a koje smo sproveli na našem portalu, dobili smo zanimljive, ali i zabrinjavajuće informacije o tome kako hranimo bebe na samom početku života.
Mame žele da doje, ali često odustaju
Razlozi za odustajanje od dojenja su brojni, ali se najčešće navodi nedovoljna količina mleka.
.jpg)
Foto: Shutterstock
Veliki broj mama ima pogrešno uverenje kada je reč o količini mleka, jer gotovo svaka mama ima mleka onoliko koliko bebi treba. Ovaj podatak uz druge predrasude o dojenju i adaptiranom mleku ukazuju na nedovoljnu podršku, posebno na nedostatak adekvatne edukacije mama pre i tokom dojenja.
Da znanje i iskustvo igraju veliku ulogu, svedoči i podatak da su mame uspešnije u dojenju kod drugog i svakog narednog deteta.
Veliki broj mama (45%) smatra da dojenje mora da boli. Stav o tome da je dojenje naporno, teško i bolno, utiče na to da se trudnice u razmeni iskustva sa mamama plaše dojenja i očekuju probleme pre nego što do njih i dođe. Većina mama smatra da druge mame odustaju od dojenja zbog problema koji prate dojenje, a samo 3,6% majki navodi da su baš iz tog razloga odustale od dojenja.
Porođaj ima najveći uticaj na dojenje
Istraživanje je pokazalo da najveći uticaj na uspeh u dojenju ima način završavanja porođaja, a zatim i vreme prvog podoja kao i kontakt „koža na kožu”.
Majke koje su se porodile vaginalno češće doje od mama čiji se porođaj završio carskim rezom. Veći uspeh u dojenju imale su mame kod kojih je odmah nakon porođaja uspostavljen kontakt „koža na kožu” i kod kojih je odmah pokušan prvi podoj.
Čak 30% beba dobilo je adaptirano mleko još u porodilištu.
Potrebna edukacija o dojenju ali i o adaptiranom mleku
Istraživanje je pokazalo da uprkos velikoj upotrebi adaptiranog mleka (61,7% je koristilo ad mleko barem u nekom trenutku) i dalje postoje određene predrasude o adaptiranoj formuli kao veštačkoj hrani, o tome da su dojene bebe pametnije, kao i da su mame koje doje u boljem kontaktu sa bebom, odnosno da su privrženije bebama.
.jpg)
Foto: Fotolia
20% mama smatra da adaptirano mleko nije adekvatna zamena za majčino mleko.
Preko 30% mama je adaptirano mleko dalo bebi „na svoju ruku”, samo 15% je tražilo savet pedijatra pre upotrebe formule.
Blizu 40% mama smatra da nije bilo dovoljno informisano o načinu upotrebe adaptirane mlečne formule.
17% mama se o upotrebi zamene za majčino mleko informisalo na internetu, a 11% je savet tražilo od prijateljica.
Svako drugo dete dobije slatkiš pre prvog rođendana!
Zabrinjavajuć je podatak da skoro svako drugo dete (44,5%) dobije slatkiš pre prvog rođendana. U drugoj godini 80% dece jede slatkiše. Tek 9,3% mama slatkiš će dati nakon drugog rođendana, a svega 9% mama uopšte ne daje detetu slatkiše.
Pored nezdrave hrane koju dajemo deci već u prvoj godini života, istraživanje je ukazalo i na neadekvatne navike u ishrani beba koje se tiču načina na koji bebu učimo da jede.
60% beba je animirano mobilnim telefonom, televizorom ili sličnim uređajima tokom hranjenja. 23,7% mama to radi povremeno, dok 36,6% to čini svaki put ili poprilično često.
Kompletne rezultate istraživanja možete preuzeti klikom na sliku ispod. 👇
Komentari (0)