Istina o dečjim lažima

Jednako kao što uzroci lažima zavise od uzrasta deteta, od toga zavise i načini kako ih minimalizirati.

Uz savete kanadske pedijatrice Cathryn Tobin iz njene knjige The Parent’s Problem Solver: Smart Solutions for Everyday Discipline and Behavior Problems naučite neke od najučinkovitijih načina reagovanja na neistine, ali i četiri navike roditelja kojih bi se trebali rešiti.

Navike koje morate promeniti:
1. Nemojte imati nerealna očekivanja od dece, jer to često podstiče decu na izmišljanje kako bi dobili vaše odobrenje i priznanje.
2. Nemojte govoriti: ‘Ako kažeš istinu, nećeš upasti u probleme’ – i onda kazniti dete kada prizna da je nešto krivo učinilo.
3. Ne podležite ‘bezazlenim’ lažima. To ce vaše dete naučiti da čini isto. Na primer, ako vašu ćerku nazove prijatelj s kojim ne želi razgovarati nemojte reći: ‘Žao mi je, nema je kući.’
4. Ne ‘podmecite’ detetu. Recimo, ako znate da je svesku sa domaćim zaboravilo kući, nemojte ga pitati: ‘Kako se učiteljici svideo tvoj domaći?’

Najbolji načini za reagovanje na laž:

Kada vaš predškolarac izmisli neku priču, recite:
– Vau! Imaš divnu maštu!
– Reci mi još. Zabavno je tako izmišljati priče.
– Kako sjajna priča. Ponekad i ja želim živeti u dvorcu.

Kada vaše mlađe školsko dete slaže, recite:
– Iako si rekao da si uradio domaci, vidim da nisi. Bilo bi mi draže kada bi mi sledeći put rekao istinu.
– Izgleda da si mi rekla nešto što nije potpuna istina. Ubuduće bi volela da budeš iskrena.
– Svi grešimo. Sledeći put, reci mi šta se dogodilo bez menjanja činjenica.

Kada starije dete slaže:
– Svaki problem ima rešenje. Zašto mi ne kažeš šta se dogada kako bih ti mogla pomoći.
– Kada sam bila mlada znala sam misliti da ću problem rešiti ako ga jednostavno ignorišem. Ali to nikada ne ispadne dobro.
– Čini mi se da imaš problem. Ovde sam da ti pomognem ako želiš pričati o tome.

Savet: Najučinkovitije lekcije su one koje proizlaze iz načina na koji se vi suočavate s problemima u vašem životu.