Vreme je odmora i dugih putovanja automobilom, vozom ili avionom.
Deca ne mogu da izdrže da satima mirno sede na jednom mestu, nemirna su, plačljiva, a roditelji sve nervozniji.
Zašto to vreme na putu ne biste iskoristili da se sa vašim mališanom zabavite i pri tom otkrijete njegove skrivene misli ili stahove?
Američki psiholog Lorens Šapiro osmislio je zanimljivu i vrlo zabavnu igru “pričanja priča” koja vam može mnogo toga otkriti o vašem detetu. Igra je pre svega namenjena četvorogodišnjacima, ali i godinu-dve starijoj deci.
Veče pred polazak na put napišite na listu papira 20 tema za priču, makazama svaku isecite, presavijte, ubacite u plastičnu kesicu i sačuvajte za kasnije.
Kada se nađete u vozu, automobilu ili avionu i odlučite da se sa detetom malo poigrate i sebi i njemu skratite vreme, zamolite ga da izvuče papirić iz kese, pročitajte mu šta na njemu piše (na primer: Ispričaj mi priču o dečaku koji voli životinje, tužnom dečaku koji nema prijatelje, o potrazi za gusarskim blagom, o grupi dece koja odlaze na izlet u prirodu…) i zamolite ga da priča baš o tome.
Pomozite mu ponekom idejom, ali mu ipak dozvolite da pusti mašti na volju. Naime, svaka priča koju vam dete spontano ispriča protkana je njegovim unutrašnjim željama, strahovima, potrebama, vrednostima i vaše dete je uvek glavni junak te priče.
Roditeljima koji slušaju izmišljene avanture svog malog junaka Šapiro poručuje: “Zapitajte se da li je glavni junak predstavljen kao pozitivan ili negativan lik, da li su emocije koje glavni junak pokazuje pozitivne ili negativne? Ukoliko su negativne, da li on ume da se nosi sa njima? Da li je rasplet priče realan? Ako su svi odgovori na ova pitanja pozitivni, nemate razloga za brigu.
U suprotnom, potrudite se da “između redova” njegove priče otkrijete strahove koje do sada niste primetili i odmah se potrudite da dete umirite i utešite. Naime, vedro, zadovoljno i srećno dete svakoj priči dodeljuje srećan kraj. Zato svaki, tužan kraj priče koju vam dete spontano ispriča treba da shvatite kao zvono za uzbunu.
Obratite takođe pažnju na to kako se glavni junak u priči snalazi u rešavanju najtežih zadataka. Da li probleme na koje nailazi rešava sam ili to umesto njega čini neka odrasla osoba ili izmišljeni superheroj? To bi, naime, moglo da znači da je vaše dete nesigurno i suviše zavisi od pomoći odraslih.
Mališan je uspešno ispričao svoju priču do kraja. Došao je red na vas. Izaberite temu i potrudite se da mu ispričate poučnu priču koja će mu pomoći da stekne veće samopouzdanje i nauči da samo rešava probleme na koje nailazi. Junak vaše priče uvek treba da bude pozitivan lik sa optimističkim stavom prema životu, poručuje na kraju američki psiholog Lorens Šapiro.
Komentari (0)