Odluka roditelja da sačuvaju matične ćelije svoje bebe duboko je lična, i svaka porodica ima svoje razloge. Pročitajte iskrenu priču mame Džene, koja je na svom blogu napisala zašto su odlučili da sačuvaju matične ćelije svoje devojčice:
Kada sam zatrudnela sa ”velikim bratom”, pre šest godina, prikupljala sam sve moguće informacije o trudnoći i nezi dece, koje su mi dospele u ruke. Na neprekidna pitanja mom ginekologu i tati koji je porodični lekar, dodavala sam knjige, magazine, članke, razne sajtove, u pokušaju da se za roditeljstvo pripremim najviše što mogu.
I mislili smo da smo spremni, sve dok ”veliki brat” nije stigao i mi nismo mogli da verujemo da su nas ostavili same u bolnici s njim. Da li oni znaju da mi apsolutno ništa ne znamo da radimo? – pitali smo se.
To je život roditelja – pripremaš se koliko god možeš kako bi se osećao potpuno neadekvatno jednom kada dete zapravo stigne. Tokom svih naših priprema bili smo uvereni da radimo sve što treba kako bi naše dete imalo što zdraviji život. Ali jednu stvar nismo uradili, nismo sačuvali matične ćelije ”velikog bate”.
Budućnost dece učinila je bezbednijomPre šest godina čuvanje matičnih ćelija je bilo potpuna novost. Čitala sam o prednostima čuvanja matičnih ćelija iz pupčanika, i sve mi je to zvučalo veoma zanimljivo. Razgovarala sam i sa svojim akušerom o tome. On mi je rekao da veoma preporučuje čuvanje matičnih ćelija makar jednog deteta u porodici, zato što su braća i sestre barem delimično podudarni za neku potencijalniu transplantaciju.
Dvadeset dva meseca kasnije ”mali brat” je stigao i mi smo izabrali da opet sačekamo sa čuvanjem matičnih ćelija. Moj muž je tek počeo novi posao koji nije bio skroz siguran, a čuvanje matičnih ćelija nije bilo tako mali trošak. Plus, znali smo da želimo barem, još jedno dete. Ali, vreme je prolazilo i ja sam bila mnogo umorna, toliko da sam razmišljala da naša porodica ipak ostane na dva sjajna dečaka.
Dečaci, koji sada imaju sedam i pet godina, divno su odrastali, a ja sam naučila da se saživim sa haosom, i konačno osetila da Bog možda nije završio sa proširenjem naše familije. I pre nego što smo shvatiili, očekivali smo još jednu bebu!
Shvatili smo – sad ili nikad, vreme je da sačuvamo matične ćelije
A onda, u 13. nedelji bila sam potpuno sigurna da sam doživela spontani. Ispostavilo se da moje krvarenje potiče iz hematoma koji je bio opasno blizu placente. Zato nisam smela preterano da se radujem bebi ni da se vežem za nju, plašeći se da bi mogla da ode od nas. Posle dugih sedam nedelja, pao nam je kamen sa srca kada smo videli 20 nedelja staru, sasvim zdravu bebu, i nigde traga hematomu. Tek tada smo mogli da se zapravo radujemo našoj maloj devojčici. Od tada sve je kroz trudnoću bilo pomalo zamagljeno, vratila sam se svakodnevnim obavezama kao žena i mama, pokušavajući da se ne oslanjam na druge da završavaju moje obaveze. Konačno sam naručila set za uzimanje matičnih ćelija 19. decembra, završava priču ova trostruka mama.
Na kraju, ona je dodala i spisak razloga zbog kojih su ona i suprug odlučili da sačuvaju matične ćelije svoje devojčice:
Kada je reč o deci, opreza nikada nije previšeNe znamo šta budućnost nosi
Niko od nas ne zna kakvi na sve izazovi čekaju u životu. I mada se svi nadamo da nam krv iz pupčanika naše kćerke neće nikada zatrebati, ako se neko u našoj porodici razboli i zatreba mu transplantacija matičnih ćelija, znam da ćemo biti veoma zahvalni na odluci koju smo doneli danas za svoju porodicu. Kada tako posmatrate stvari, čuvanje matičnih ćelija je prioritetna investicija.
Idealne osobine matičnih ćelija iz pupčanika
Krv iz pupčanika je veoma vredan izvor matičnih ćelija. One se lakše prilagođavaju pacijentovom telu nakon transplantacije, nego odrasle matične ćelije, na primer iz koštane srži. Njihovo uzimanje je bezbolno i lako i za mamu i za bebu i uzimaju se nekoliko minuta posle završetka porođaja. Uzimanje matičnih ćelija iz koštane srži je mnogo komplikovanije i nosi određene rizike.
Mnogo mogućnosti za budućnost
Matične ćelije iz pupčanika danas mogu da se koriste za lečenje više od 80 bolesti , uključujući genetske bolesti i kancer. Kako je ovo relativno nova oblast medicine, mnogo tretmana je još u fazi istraživanja, na primer lečenje cerebralne paralize. Ko može da pretpostavi za šta će se matične ćelije koristiti za 10 ili 20 godina?
Odluka da sačuvate matične ćelije je veoma lična. U javnosti i medicinskim krugovima i dalje postoje diskusije da li je čuvanje matičnih ćelija u porodičnim bankama prava stvar. Ali, svi medicinski profesionalci se slažu da krv iz pupčanika treba da se sačuva, naročito ako jedno od dece u porodici ima bolest koja može da se leči matičnm ćelijama.
Ali ljudi imaju različite motivacije. Za mene nikada strah nije bio primarni motiv ni za jednu životnu odluku koju sam donela. Ali, kada je kada je reč o mojoj deci, biram da budem preterano oprezna i pripremljena na sve – kaže za kraj mama Džena.
Komentari (0)