Ishrana trudnica sa povišenim krvnim pritiskom

Svake godine, 29. septembra se obeležava Svetski dan srca. Tim povodom, Svetsкa federacij˜a za srce vodi globalnu borbu protiv kardiovaskularnih bolesti, sa foкusom na zemlje u razvoj˜u i nerazvij˜ene zemlje preкo uj˜edinjene zaj˜ednice кoj˜a broj˜i više od 200 članica i oкuplja medicinsкe organizacij˜e i fondacij˜e za srce iz više od 100 zemalja.

I naša zemlja se tradicinalno priključuje ovoj kampanji.

„Čuvajte svoje srce” poručuju lekari Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” i Udruženja kardiologa Srbije.

Kad se pritisak u trudnoći smatra povišenjim? 

Krvni pritisak smatra se povišenim ako su njegove vrednosti u najmanje dva merenja više od 140/90 mm živinog stuba.  Procenjuje se da se povišen krvni pritisak u trudnoći javlja kod oko 6% žena koje pre trudnoće nisu imale problema sa povišenim krvnim pritiskom.

Foto: Pixabay

Koje žene imaju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska u trudnoći? 

Veći rizik od nastanka povišenog krvnog pritiska u trudnoći imaju žene koje su imale povišen krvni pritisak u prethodnoj trudnoći, prekomerno uhranjene i/ili gojazne žene pre začeća, žene mlađe od 20 ili starije od 40 godina, žene koje nose blizance, kao i one koje boluju od šećerne bolesti ili imaju problema sa bubrezima.

Sve trudnice koje su pod rizikom, a posebno one kod kojih se ustanovi povišen krvni pritisak moraju da povedu više računa o svom zdravlju. Pre svega, neophodne su redovne lekarske kontrole/pregledi u savetovalištu za trudnice, ali i promena navika kako bi se sprečile neželjene posledice po zdravlje majke i deteta. 

Koliko dobijenih kilograma u trudnoći se smatra prihvatljivim? 

Kako prekomerna uhranjenost i gojaznost majke nepovoljno utiču na zdravlje i majke i deteta, usvojene su preporuke oko prihvatljivog porasta telesne mase u trudnoći. Kod trudnica koje su normalno uhranjene (indeks telesne mase, ITM, sa vrednostima od 18,5 do 24,9 kg/m²) preporučeno dobijanje u težini je 11,2-15,9 kg; za one sa prekomernom telesnom masom (ITM 25,0-29,9 kg/m²) je 6,8-11,2 kg, a za gojazne (ITM > 30 kg/m²) preporučeno dobijanje u težini je < 6,8 kg.

Foto: Pixabay

Redovni obroci, raznovrsnost u izboru namirnica i odgovarajući način njihove pripreme u osnovi su recepta za pravilnu ishranu trudnica koji glasi: umereno, raznovrsno, dovoljno.

Pročitajte devet važnih saveta za pravilnu ishranu u trudnoći: 

 Neophodan je svakodnevni unos od najmanje 400 g voća i povrća podeljen u više dnevnih obroka.

 Prednost imaju integralne vrste žitarica u odnosu na prerađene.

 Riba bi trebalo da se nađe na jelovniku najmanje jednom tokom nedelje, a upotreba zaslađenih napitaka se ne savetuje.

 Pušenje je u trudnoći strogo zabranjeno, kao i unos alkoholnih pića. 

Foto: Pixabay

 U prevenciji nastanka povišenog krvnog pritiska preporuke ukazuju na značaj ograničenja unosa soli imajući u vidu njen uticaj na vrednosti krvnog pritiska. Stoga nemojte dosoljavati hranu za stolom, već jelo solite pred kraj pripreme.

 Od posebnog značaja je vrsta masnoće koja se koristi u ishrani. Stoga bi iz ishrane trebalo isključiti suhomesnate proizvode i mesne prerađevine, ukloniti vidljivu masnoću sa mesa (bele delove), kao i kožicu sa živinskog mesa.

 Kada je reč o mleku i mlečnim proizvodima, potrebno je isključiti margarin, ali i izbegavati ili minimizovati upotrebu pavlake, kajmaka, butera, punomasnih sireva, punomasnog mleka i mlečnih proizvoda.

Foto: Fotolia

 U ishrani se preporučuju teletina, delimično obrano mleko, jogurt, mladi sir. Preporučuje se i unos do 30g neslanog sirovog ili suvopečenog koštunjavog voća dnevno.

 Efekat suplemenata, kao magnezijuma, vitamina C i E, ribljeg ulja, belog luka u prevenciji i lečenju povišenog krvnog pritiska nije dokazan, te se ne savetuje njihova upotreba.

Kraj trudnoće ne znači i prestanak brige o svom zdravlju

Pojava hipertenzije u trudnoći predstavlja značajan faktor rizika za bolesti srca  i krvnih sudova kod žena. Zbog toga se i nakon porođaja savetuje redovna kontrola krvnog pritiska i kontrola metaboličkih faktora kako bi se izbegle komplikacije u narednim trudnoćama.

Autorka: dr sc.med Jelena Gudelj Rakić, načelnica Centra za promociju zdravlja, Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”