Inkluzija počinje na igralištu – vaspitajte decu da poštuju razlike

Takva iskustva mogu biti zaista bolna i potresna, kako za roditelje, tako i za samo dete. 

U mlađem uzrastu deca su uglavnom orijentisana na sebe i svoje potrebe. To ne znači da su deca sebična, samo da ne primećuju uvek na potrebe druge dece. Naročito na one potrebe koje dete nije reklo naglas. Emotivna i socijalna inteligencija se u ovom periodu najviše razvijaju i mi, kao roditelji, treba da motivišemo dete da slobodno iskazuje svoje želje i potrebe kao i da poštuje i prihvata tuđe. 

Ukoliko dete ne pita drugu decu na igralištu da li i on može da se igra sa njima, druga deca mogu pretpostaviti da ono to i ne želi, a takav ishod može dovesti do toga da se dete oseća izostavljeno iz društva. 

Danas možemo biti svedoci modernog doba u kojem se deca radije druže sa onom decom koja kod sebe imaju mobline telefone ili neku drugu vrstu moderne tehnologije. To dete im je onda zanimljivije i više ”kul” nego onda deca koja to nemaju. Deca se ugledaju na odrasle, a današnje društvene norme (prisutne i kod odraslih) mogu snažno diktirati i odnose na samom igralištu.

Foto: Freepik
 

 Iako danas živimo u 21. veku,  isključivanje deteta iz društva dešava se i zbog njihovog socijalnog statusa, porekla, nacionalnog identiteta, veroispovesti ili određenih smetnji u razvoju. 

Baš zato mi, kao roditelji i kao odgovorni članovi društva, želimo da znamo šta možemo da uradimo kada je naše dete isključeno, a pre svega kako da naučimo našu decu da prihvate tuđu različitost. 

Na nama, kao roditeljima, je da naučimo svoju decu kako da pokažu saosećanje i ljubaznost prema drugima. Možemo ohrabriti naše dete da uključi druge na nekoliko načina:

Ako želimo da naše dete prihvata različitost i uviđa potrebe drugih, ali i da se ono oseti slobodnim da iskaže svoja osećanja – mi moramo da uradimo isto. Ukoliko imate priliku dok ste sa detetom na igralištu ili u školi/vrtiću potražite prilike kako da steknete nove prijatelje tako što ćete se predstaviti novim ljudima i započeti razgovor. Ovo sigurno može i vama prijati, a ujedno dajete vrlo lep i poučan primer svom detetu. 

Mala deca vole poznato okruženje i rutinu. Baš zato imaju tendenciju da se uvek igraju sa istom grupom dece, a to može biti ograničavajuće i za njihova saznanja i veštine. Svako dete je posebno i ima različit pogled na svet, kao i stečeno navike i talente.

Širenjem kruga ljudi u našem okruženju pružamo i sebi i drugima mogućnost da naučimo nove stvari i da se drugačije nosimo sa izazovima. Ovo ne znači da dete nužno mora često da menja svoju ekipu drugara i drugarica, ali će ga nova poznanstva naučiti da promena može biti lepa i korisna stvar. 

Foto: Freepik

Kada vidite da se ovakva ponašanja dešavaju, razgovarajte sa svojim detetom i na lep način ga naučite o tome šta znači isključiti druge i kako ono može uključiti druge.

Kada vaše dete podeli sa vama događaj koji ga je povredio, svaki roditelj istog trenutka želi da reši taj problem i magičnim štapićem učini da tuga i osećaj povređenosti prođe. Slušanje i empatija su dve najbolje stvari koje možete učiniti da pomognete svom detetu da nauči da čini isto za druge.

Slušajte njihovu priču s poštovanjem, potvrdite kako se osećaju i budite tu da prođu kroz svoje emocije. Kada dete oseti i zna da je neko drugi tu za njega u teškoj situaciji, i ono će sutra želeti da drugome pruži pomoć. 

Da bi dete prihvatilo drugarstvo i sa onom decom koja nemaju mobilni telefon, najsavremenije igračke, bicikl ili trotinet – vrlo je bitno naučiti ih šta je novac, da ga nemaju svi podjednako i da ono nije merilo nečije vrednosti. Ovo će takođe vama pomoći u mnogobrojnim situacijama kada niste u mogućnosti (ili jednostavno ne želite) da kupite detetu novu igračku, slatkiš ili mobilni telefon.

Deca često ne shvataju da se sve te stvari plaćaju, a kad im sledeći put budete kupili nešto što su dugo želeli, dete će osetiti zahvalnost – vrlo važna životna emocija. 

Foto: Freepik