Da li imate naviku da vičete? Na vašeg psa, muža, dete? Da li vam se dešava da kada dete neće da sluša odjednom puknete i zaurlate na njega? To se desilo i jednom ocu kada je shvatio koliko zapravo greši u svom ponašanju.
Naime, ćerka je imala uobičajenu hiperaktivnost pred spavanje i odbijala je da obuče pidžamu i legne u krevet. U jednom momentu, on je potpuno pukao, ustao, lice mu se izobličilo i počeo je da urla na nju. Devojčica je odjednom pala na pod, kao da su je njegove reči ošamarile i počela je da plače i da govori “tata me uplašio”. On se tada osetio tako skrhano, kao da mu je neko slomio srce. Pitao se, kako može da uradi tako nešto svojoj devojčici? Da li je zaista nešto postigao time što ju je tako prepao?
Vikanjem učite dete da i ono viče
Koliko puta ste vikali na svoje dete i tražili da prestane da viče i ludi po kući? Pomalo je smešno kad pomislite na to da ste tražili od deteta da promeni nešto u ponašanju tako što ste vi uradili isto. Deca uče iz primera koji im se daje. Ako vas vide da vičete da biste dobili ono što želite, oni će uraditi isto.
Neće vas shvatiti za ozbiljno dok ne povisite glas
Vremenom, vaše dete će početi da ignoriše vaše zahteve ako nisu ponovljeni milion puta i posebnom visinom glasa. Osim ako nije nešto zabavno ili imaju koristi od toga, onda iznenada mogu da čuju i šapat na drugoj strani kuće. Na kraju više neće ni slušati šta pričate, jer će im sve delovati kao ravna linija povišenog glasa.
Vikanjem ništa ne postižete, možete samo da rasplačete dete
Setite se ponašanja neke trudnice iz svoje okoline ili vas samih kada ste bili trudni. One su razdražljive i sve im smeta, pa viču i zbog najbanalnijih stvari. Verovatno vam nije bilo prijatno kada ste osetili to na svojoj koži, zar ne?
Kao roditelj, trebalo bi da imate otvorenu komunikaciju sa detetom i da ga ohrabrite da se ponaša zrelije i da tako priča sa vama. Kada vičete na decu, razgovor je potpuno jednosmeran. Stoga, dajte im šansu da objasne svoje ponašanje. Ponekad, oni zaista imaju validno opravdanje, a ponekad im je izgovor tako glup, da ne možete a da se ne nasmejete.
Konstantno vikanje umanjuje uticaj
Ponekad, vikanje je zaista potrebno. Na primer, ako vaše deete prelazi ulicu, a ne gleda kuda ide, prosto morate da viknete da bi znalo da ne ponovi to sledeći put. Međutim, konstantno vikanje umanjuje vaš uticaj na njih. Ako uvek vičete da pokupe igračke ili operu zube, nećete postići taj efekat šoka kad je to zaista potrebno.
Komentari (0)