Dok je za većinu roditelja odlazak na put sa detetom prilično komplikovan za organizaciju, postoje i oni roditelji koji jednostavno samo pokupe stvari, stave dete na leđa i upuste se u avanturu.
Možete li da zamislite planinarenje sa detetom pa onda i more, spavanje u planinskoj kući bez grejanja, pešačenje, kupanje i sve to uz oblačenje i hranjenje deteta u dvonedeljnoj avanturi bez mame, babe, tetke ili bilo čije pomoći?
Ovaj tata se upustio u baš takvu jednu avanuru, a evo i kako je to sve izgledalo.
Pakovanje
Kad se štreber pakuje…
Vuku je poneo gomilu rezervne odeće, tanke, debele, duge, kratke, za pešačenje, za kišu, za plažu, za spavanje… i obuće, sandale, plitke patike, duboke patike, sobne debele čarape, čizme…
Krećemo…
Vuku, kao i svakom detetu njegovih godina, teško pada i brzo dosadi da bude dugo vezan u sedištu u kolima. Zato je važno dobro se naoružati muzikom, ali onim pesmicama koje će dete zabaviti, a tatu neće nervitati.
Na dohvat ruke, da ne bi puno stajali, hrana, voda, telefon, dokumenta i pasoši, igračke i knjižice i polećemo…
Idemo u planine…
Naši avanturisti su se najpre uputili u planinske predele.. A celokupna avantura je izgledala ovako: Grbaja (Prokletije), Godinje (Skadarsko jezero), Sutomore (sa usponom na Rumiju i obilaskom tvrđava u okolini), Biogradska gora (Bjelasica)
Planinske kućice u kojima su spavali, bile su komforne ali bez grejanja, pa su noći bile prilično hladne. Srećom, kućice imaju struju, pa je mala grejalica koja sobicu brzo zagreje, boravak u njoj učinila prijatnim.
Udoban krevet baš po Vukovoj meri
Planinarenje sa malim detetom je ozbiljan poduhvat pa se tata, koji je već iskusan u tome, dobro pripremao za svaku turu.
„Ići sam u jesen u visoke planine sa malim detetom nije šala, pa sam se uvek trudio da se spremam za nepredviđeno i za ne daj bože. Nosio sam mnogo Vukove odeće, od rezervnog donjeg veša i čarapa, preko tankih i kratkih majci do dugih i debelih trenerki, zatim kabanica gornja i donja, kamašne, rukavice, kapa, debela jakna, sva rezervna odeća upakovana u specijalni nepromočivi džak… I to sam sve imao uvek, bez obzira na trenutno vreme i dužinu šetnje. Oprema koju smo nedavno nabavili za Vuka (mali polar, rolka, pantalone, jakna, kabanica donja i gornja) se odlično pokazala.
.jpg)
Vuk na jednom od vrhova Valušnice
Osim toga, uvek sam imao osnovnu prvu pomoć (previjanje, hanzaplasti, kreme za ujede i opekotine) i proširenu (analgetici, vakuum pumpica za ujede zmija i insekata, autan, maramice i toalet papir), osnovni komplet za preživljavanje (astrofolije, upaljač i šibice, nešto papira, kanapi i vezice…), uvek dovoljno integralnih čokoladica (semenke, med, grožđice).
Sa svim tim ranac mi je bio podosta težak. Srećom pa nije bilo toplo, i dve litre vode nam je uvek bilo dovoljno.” – piše tata Marko Bošković na svom blogu.
Naravno rute su bile prilagođene šetnji sa detetom, ništa tehnički zahtevno i opasno. Šetnje su započinjali rano ujutru, tako da oko podneva budu na vrhu, a da se pre mraka vrate u smeštaj.
A posle planine, malo i morske avanture!
Vuk morski..
Vuk je specijalno za ovu priliku dobio svoje prvo ronilačko odelo, što se pokazalo kao odlična stvar. Ipak je on još mali i nedovoljno aktivan u vodi da bi se zagrejao, a i mršavko je i nema ni grama izolacije.
„Kupanje je bilo ok, problem je bilo izlaženje. Čim bi izašli iz vode, morao sam u rekordnom vremenu da ga obrišem i osušim, obučem od glave do pete u nekoliko slojeva, tutnem mu topli čaj i zabavljam uz knjigu dok se ne zagreje. A onda ponovo. Možda je to preterivanje, video sam da su Rusi svoju decu puštali da šetaju mokra po vetru, ali oni se i po snegu valjaju i kupaju u rupi u ledu, pa je Crna Gora u septembru/oktobru možda za njih tropska plaža.”- piše Marko Bošković
„Trudio sam se da svaki dan jedemo nešto toplo, kuvano i tečno, iako bi Vuk najviše voleo da jede samo čokolino tri puta dnevno. U tim improvizovanim uslovima kuvanja na malom gorioniku, pokazalo se dobro kombinovanje supe iz kese sa povrćem iz konzerve (pasulj, grašak) ili kukuruzom, po potrebi zgusnuto instant pireom ili razređeno paradajz sokom, i začinjeno solju, origanom, bosiljkom…
.jpg)
Ručak sa pogledom..
Ni voća i povrća nam nije falilo. Par puta sam se prevario pa smo seli u restoran da ručamo ili večeramo, i oba puta me je Vuk sabotirao, pojeo par zalogaja i kao neće više, ni posle svih ubeđivanja, ulagivanja i pretnji. Posle toga sam svu hranu ja pripremao.”
Zadovoljni avanturisti..
„Vuk je bio prilično dobar, ili bar predvidiv. Na pešačenjima smo odlično funkcionisali. Radoznao je, sve ga interesuje i sve upija što mu pričam, i posle reprodukuje. Još živi u svetu mašte gde su džinovi, bauci, zmajevi i čarobnjaci stvarni pa sam mu i ja improvizovao neke takve priče da bi mu put bio interesantniji. Ali zna i o stvarnom svetu, prepoznaje insekte i životinje, nekoliko vrsta drveća, razume (na nekom njegovom nivou) čemu služi koren ili list, šta je seme, da će gusenica postati leptir a punoglavac žaba, itd.
U Sutomoru smo malo imali problem jer vreme poslednjeg dana nije bilo za kupanje, Vuk nije u stanju da duže bude zatvoren u sobi, a nismo imali mnogo opcija za šetnju. U suštini, zbog toga smo i skratili vreme na moru i vratili se u planine.” – piše tata Marko na svom Perpetuum – mobile sajtu.
„Sve u svemu, ja sam prezadovoljan. Bili, videli, iskusili, vratili se živi i zdravi (Vuk čak i zdraviji, kad smo krenuli bio je malo prehlađen i curio mu je nos).
Ovo iskustvo nam je otvorilo neke nove domete, sada je samo nebo granica, i kako bude veći, biće samo lakše. Rado ću se sećati ove naše male avanture, a i on je sa tri i po godine nadam se dovoljno velik da neku od ovih uspomena zadrži” .
O našim avanturistima:
Marko Bošković je tata trogodišnjeg Vuka i Eleonorin suprug. Ima 35 godina, po zanimanju je programer. Tata avanturista koji voli svoju porodicu, voli prirodu i voli da poveže te sve stvari. Svoje avanture Marko, brižljivo beleži na svom blogu na kojem možete naći puno zanimljivih putopisa i fotografija sa različitih avantura u prirodi: www.perpetuum-mobile.net.
Zapratite Marka i na fb stranici i pratite njegove avanture..
Komentari (0)