Bilingvalnost se definiše kao sposobnost usvajanja dva, ili više, maternja jezika. Na različitim konferencijama, predstavljala su se i različita istraživanja. Od toga kako se ponašati prema detetu koje je bilingvalno, do toga kakve sve prednosti bilingvizam nosi sa sobom.
Dete, još od rođenja, počinje da usvaja jezik. Slušajući ljude iz okruženja, pokušava da spoji reč sa predmetom o kojem se govori, ali i sa slikom koja se stvara u glavi.
Bilingvalna deca, malo teže usvajaju jezik, jer u njihovim glavama dolazi do konfuzije, pa zbog toga mnoga od njih ne žele da pričaju, ponekad, i do 5. godine. Ali, kada usvoje oba jezika, nemaju nikakvih problema u daljoj komunikaciji.
.jpg)
Stadijumi usvajanja jezika
Prelingvalana faza je prva. Ona se javlja oko 12. meseca života. U ovoj fazi, dete počinje svesno da izgovara reči. Najčešće su to mama, tata, baba, deda… U ovoj fazi se uspostavlja veza između govora, sluha i izgovorene reči.
Lingvalna faza je sledeći stadijum usvajanja govora i može se reći da traje do kraja života. Rečnik dvogodišnjeg deteta je popunjen fondom od 300 reči. Najčešće su to imenice, prilozi i pridevi. Već dete svesno počinje da pokazuje na stvari, predmete, osobe, da razaznaje šta je šta, kao i da traži od vas šta želi. Svakim sledećim razvojem postaje sve svesnije svoje okoline, usvaja veći broj reči i polako počinje da sklapa rečenice.
Sledeće dve faze se odnose na usvajanje govora u uzrastu od 4-5. godine i od 6-7. godine. U ovim fazama deca već treba da razviju gramatička pravila, da lepo sklapaju rečenice kao i da se služe neverbalnim komuniciranjem.
Prema podacima na stranim sajtovima, dete može da usvoji i do četiri jezika.
Usvajanje jezika putem televizora
Sigurno znate za slučajeve u kojima su deca na osnovu jezika koji je bio najdominantniji na TV kanalima uspeli da ga progovore i usvoje ga kao maternji. To ne znači da ste vi loš roditelj i da je dete sve vreme pred televizorom, već znači da je dete svesno pratilo slike koje se pojavljuju na ekranu i pamtilo reči koje su akteri izgovarali. Ovakvo usvajanje nije baš najidealnije, ali može znatno da doprinese u kasnijem učenju.
Prednosti bilingvizma
Naučnici veruju da bilingvalna deca razvijaju delove u mozgu koji im kasnije pomažu da lakše nauče i druge strane jezike. A kako kažu; što više jezika znaš, više vrediš.
Na sajtu omladina.net navode se i sledeće prednosti:
• Već sa tri dana života deca drugačije reaguju na različite jezike
• Dvojezična deca brže uče od jednojezičnih (kao da im je mozak već istreniran)
• Bolje se koncentrišu na bitne detalje, naročito u situacijama koje zahtevaju spontane odluke
• Ranije nauče da čitaju i lakše uče drugi jezik
• Bolje razumeju da drugi mogu da imaju shvatanja koja se razlikuju od njihovih
• U poznim godinama dvojezične osobe su manje sklone slabljenju kognitivnih funkcija u odnosu na jednojezične.
Greške koje roditelji bilingvalne dece najčešće prave
Dete će bez obzira na okolnosti usvajati jezike na kojem im se obraća. Malo pričanja na jednom jeziku, pa iznenadno nastavljanje na drugom, može izazvati zbunjenost kod dece.
Najidealnije bi bilo da rodtelji govore stalno na istom jeziku. Ukoliko mama počne da priča sa detetom na srpskom, neka tako i nastavi. Tata bi trebalo da razgovara na drugom. Tako se pomaže detetu da lakše usvoji jezik.
Iako bilingvizam ima svojih prednosti, u jednome se naučnici slažu- bez posebnih sklonosti ka učenju, istraživanju i pronalaženju, blingvalna deca se neće razlikovati od monoligvalne u opšte, iako imaju znatnu prednost.
Komentari (0)